OVO MESTO JE KAFANSKI REKORDER U SRBIJI: Ali kafandžije imaju tužnu priču... (FOTO)

Po statiscici mesto Gruža, u knićanskoj opštini na putu Kragujevac - Kraljevo pre dvadeset godina imala je 16 kafana i na svakih 88 ljudi dođe - po jedna! Od tada je mesto neprikosnoveni rekorder po broju kafana u Srbiji.

Posle pola veka došli „crni dani“. Kafane se zatvaraju. Ostalo ih je, sa kafićima koje ovde kafedžije „slabo računaju“ u isti esnaf, tačno deset. Ali je ovo zanimljivo mesto i dalje srpski rekorder. Računica je prosta. Sa kafanama odlaze i ljudi iz okolnih sela i same Gruže.

"Opusteli smo. Nekada je tu vrlo od ljudi, sad i četvrtkom na „pijačni dan“ stolovi prazni. U mojoj Vrbeti ostalo je osamdesetak kuća, sve ostarilo, mladih gotovo da i nema", priča nam seljak Milić Debljević, 91-godišnja starina. Kaže nam da je odvajkada po seljaka bilo teško „i kod Kralja i kod Tita i kod Ovog i kod Onog“. Seća se i perioda kada se između dva velika rata nadničilo za kilo brašna, „gladnih godina“ od 1954. naovamo.

"Bilo je ljudi. I kad se „Zastava“ napravila nije bila ovakva pustahija. Odlazilo se, valjda smo se rađali pa nam i sela bila puna dece. Nešto tu ne valja u računici", priča starina Debljević zagledan tamo u prošlost, kada su iz okolnih sela Čestin, Lipnice, Ljubića, Pajsejevića, Šumara, Balasove, Guberevca i Leskovca hrlilo u Gružu na igranke i svetkovine.

Seća se i tog vremena Radovan Čampar (75) iz Ljubića. Pune četiri decenije gradio je puteve u državnom preduzeću i prodavao povrće sa svog imanja ovde na vetrometini događanja, kao tihi svedok propadanja Gruže.

"Došlo vreme da naša deca uče po Bolonji, a da oni u EU uče po naših knjigama. Ovo je mnogo ozbiljno postalo moj druže. Ne ljutiš se što te zovem druže jel?", pita nas Čampar, dok priča pronicljivo i smisleno „o tome kako smo došli dovde“. A seća baš te 1954., „gladne godine“ ovde je država iznosila kazan, kuvao se sutlijaš za decu i vojsku. U Ljubiću se gradila škola.

"Nas 170 dece odvedu, naprave „lanac“ od petsto metara i 60 hiljada cigli prenesemo iz ruku u ruku. Kopali smo i kukuruz. Misliš da to bilo džaba? Pravili su radnike i ljude od nas. Neće danas niko da radi", priča 75-godišnji Čampar o vremenima kada je ovo mesto imalo samo dve kafane „Gružu“ i „Kod Pavla“. Ova druga je srušena. Kafanu „Gruža“ podignuta je 1878. godine. Odvajkada je bila kafana. I tada pre 140 godina kada ju je podigla porodica Šudović, i 1937.godine kada ju je kupila porodica Tucaković. Unazad desetak godina u zakup je drži Radoslav Veljović iz Balosave.

"Posao ne ide nikako. Nema ljudi, nije do drugog. Odlaze u Kragujevac. Ko kupi autobusku kartu za srednju školu, ne vrati se više. Ljudi školuju decu, mesečna karta je koliko i zakup stana za dvoje dece. Vidiš da nemamo devojaka, sela su nam puna neženja, nestajemo. Sve će ovo da se zatvori ako se nešto ne promeni za pet - šest godina. Kad se i banka zatvorila onda znaš da je zadnje vreme došlo", priča kafedžija Veljović o problemima koja je zadesila ponosne Gružane.

I on, i starina Milić i Čampar „nadu vide u Mići“, odnedavno predsedniku opštine Miroslavu Nikoliću. Kažu „on je prvo bio domaćin na svome zagazdio pa u politiku otišao“, mnogo je naroda i pre politike pomogao, da se trudi, od svojih para krči vrzine i renovira domove,škole, obnavlja crkve. Ali ako ga država ne pomogne - džaba. Znaju sve Gružani - oduvek!

(Kurir.rs/D.Ilić)