NAJVEĆI BRODOLOM U ISTORIJI ZEMLJE: Dunav je progutao više od 100 putnika u STRAVIČNOJ NESREĆI kod Kalemegdana

Na brodu "Niš", koji je 9. septembra 1952. godine 13 sati i 12 minuta potonuo u Dunav ispod Kalemegdana, nastradalo više od sto ljudi. Tačan broj žrtava nikad nije utvrđen.

Na kraju leta 1952. godine tada jedini most preko Save, onaj kojim sada idu tramvaji, bio je zatvoren zbog popravke, a pored njega su bili položeni pontoni, koji su povremeno razmicani zbog prolaska brodova. Iz Zemuna u Beograd i, obratno, išlo se autobusima do pontonskog mosta, ili malim brodovima "Niš" i "Zagreb", koji su mogli da prime po po 60 putnika. Putnici na ovoj brodskoj liniji uglavnom su bili đaci, studenti i radnici, a zbog ovih radova na mostu stvarane su gužve pa su brodovi ukrcavali više putnika nego što je formalno bilo dozvoljeno.

Hroničar Zemuna, Branko Najhold, kaže :

"Videći da se sprema nevreme, Ferdinand Nobilo, kapetan broda je odlučio da isplovi ranije, i za to je dobio odobrenje nadležne službe. Tako je 'Niš' već u 13 sati i sedam minuta isplovio, ali ga je kod Velikog ratnog ostrva zahvatila oluja sa kišom, gradom i vetrom koji je duvao brzinom većom od 100 kilometara."

Prema docnijem saopštenju policije, udar vetra prevrnuo je brod u 13 sati i 12 minuta, a pod naletom vode preko palube već za nekoliko narednih minuta je potonuo na dno koje je tu na dubini od 14 metara. Većina putnika sklonila se od pljuska u utrobu broda i tu našla smrt.

"Padao je grad neverovatne veličine, veći nikad u životu nisam video. Ljudi koji su oko mene plivali samo bi odjednom jauknuli i potonuli. Ja sam u vodi napipao šešir jednog od tih nesrećnika, natukao ga na glavu da se zaštitim od grada, i nastavio da plivam do Nebojšine kule", svedočio je docnije student Miša Grkinić.

Novine su sutradan objavile potresne priče: Zemunac Dragoljub Dimitrijević u jutro na dan nesreće saznao je da je postao otac, pa je otišao u Beograd da kupi poklone koje nije uspeo da uruči, niti da vidi novorođenče - nastradao je u brodolomu.

Zabeleženo je da se nekoliko neplivača spasilo, kao i da se više dobrih plivača udavilo, pre svega zbog velike panike koja je zahvatila putnike. Tako se obale dokopala i Ana Bajzert, radnice tekstilne fabrike „Sutjeska“, koja uopšte nije znala da pliva. A druga jedna devojka uspela da dopliva do obale ali je tamo, minut kasnije, umrla. Neki major je plivao jednom rukom do obale, spasavajući dete, da bi tek na obali, video da je tuđe. A njegovo je, zajedno sa majkom, ostalo u vodama Dunava...

Veruje se da je do katastrofe došlo zato što je ne mnogo pre potonuća parna mašina na brodu „Niš“ zamenjena znatno lakšim dizel motorom. To je značajno smanjilo teret na dnu broda na kome je bilo više putnika nego što je predviđeno, pa je vetar mogao lakše da ga obori na stranu.

(Kurir.rs/Momčilo Petrović)