KAKO ŽIVETI PENZIONERSKI ŽIVOT: Penzija nije kraj sveta!

Odlazak u penziju za mnoge predstavlja jednu od najvažnijih životnih prekretnica. Već nakon 50. godine u planovima šta i kako dalje, prebiranjima po postignutim i nepostignutim uspesima, ljudi ozbiljno razmišljaju kao će im izgledati starost. Bitan deo nje nije samo vezan za visinu penzije već i za način na koji će provoditi taj deo života.

Nakon 40 godina rada, postoje dve različite vrste budućih penzionera: oni koji se raduju penziji i oni koji se nerado penzionišu, smatrajući da su još uvek radno sposobni. Iako je svako od njih priča za sebe, zajedničko je da im se život menja iz korena.

PREMORENI ILI IZGUBLJENI

Oni koji jedva čekaju da prime prvi penzioni ček obično su ljudi koji su radili teške i zahtevne, slabije plaćene i nedovoljno cenjene poslove. Oni koji su radili za jednom mašinom decenijama, čekajući vikend kao ozeblo sunce, na penziju gledaju kao na zasluženi odmor koji sebi nisu mogli da priušte. To važi za sve one koji su "izginuli" na svojim radnim mestima - i intelektualci i zemljoradnici, koje je posao izgužvao kao list papira. Da sede u fotelji i gledaju TV program, igraju se s unucima i čuvaju ih, prošetaju do parka, druže se s prijateljima, poprave ili urade nešto po kući - sve je to za njih idila u odnosu na napor koji su imali prethodnih godina. Ove "premorene duše" u penziji odmaraju i dušu i telo.

Teže je onima koji nakon završetka radnog veka ne znaju šta će sa sobom. Navikli na višegodišnju rutinu na poslu, teško mogu da zamisle da toga više nema. Možda su i njihova radna mesta bila naporna, ali ovi "izgubljeni" ljudi znaju da postanu prava napast za ukućane. Pošto ne znaju šta da rade, tumaraju, nadgledaju, zakeraju, gunđaju, mešaju se tamo gde im nije mesto, glume higijeničare i postaju večito neraspoloženi. S vremenom pronađu neku zanimaciju, ali prve godine njihovog penzionerskog života treba preživeti.

ONE I ONI Žene lakše od muškaraca doživljavaju penziju. Pošto su i tokom radnog veka bile dodatno opterećene domaćim poslovima, one sada imaju više vremena da se potpuno posvete kući i porodici. Zahvaljući njima, većina domova je kao apoteka. Želja da budu korisne ugrađena je u njihov kod, tako da ispunjavaju čitavu paletu korisnih poslova, od redovnog kuvanja do ručnih radova. Ukoliko su bake, unuci su njihova velika radost, jer im stvaraju osećaj da su još uvek mlade, kao kad su gajile svoju decu. Žene penziju u načelu ne doživljavaju tragično.

Muškarci penzionersko doba shvataju i kao opadanje svih svojih moći. Navikli da zarađuju i da budu glava porodice, domaćini i autoriteti, penzija je za njih znak upozorenja da gube svoju poziciju. Proganja ih misao da više nisu nizašta i da su postali beskorisni. Ako tome dodamo i gubljenje seksualne moći, u manjoj ili većoj meri, narušava se slika o samom sebi kao glavnom liku u filmu.

Međutim, penzionerski život može da bude prelepo i uzbudljivo životno doba...

ČARI DOMAĆEG TURIZMA Svako od nas zna ljude koji su se, osim posla, u slobodno vreme bavili još nečim, koji su s tim aktivnostima nastavljali i kad odu u penziju. Ko je imao neki hobi, tada mu se posvećuje sa još većom strašću. Penzija zapravo postaje način da se zadovolji ono što najviše voliš, a za to nisi imao vremena. To nikako nije gledanje televizije, već nešto životnije i važnije.

Ljudima uvek prvo na pamet padnu putovanja. Ko ne može da odvoji sredstva da putuje svetom, pristupačne su mu lepote naše zemlje. Banje, sela, planine, jezera i reke u manjim mestima, poseta manastirima i spomenicima mogu da oplemene starost. Uključite se u neki klub penzionera, jer oni imaju najbolju vrstu ovih aranžmana po simboličnim cenama.

MILION UŽIVANJA Danas u Srbiji postoje dva trenda: gajiti pčele i peći rakiju. Pčelarstvo je zahtevno, ali ko se time bavio dok je bio zaposlen, neće ga pustiti želja. Premeštanje košnica na livade ili u bagremare, pravljenje pogača za pčele i mamaca za stršljene, traženje matice i, na kraju, vrcanje - sakupljanje meda, veliko su zadovoljstvo za penzionere.

Priključite se, ako niste, nekome od rođaka ili prijatelja koji su pčelari i - uživajte. To isto možete da uradite i sa rakijom. Pomozite, koliko možete, u skupljanju šljiva i sedenju kraj kazana. Sasvim je dovoljno ako dobijete na poklon nekoliko flaša domaće, za čašicu pred ručak.

POZOVITE KOMŠIJE NA KAFICU Čitajte i nove i stare knjige, sve ono što dosad niste stigli i sve ono što vam se dopalo, pa biste opet. Rešavajte ukrštenice. Naučite rad na kompjuteru. Šetajte psa ili usvojte macu, za njih kažu da odnose negativnu energiju. Kupite papagaja. Idite na pecanje - kad riba zagrize, prođu sve nevolje. Igrajte šah s drugim penzionerima u dvorištu. Družite se, popijte natenane kaficu s komšijama.

Najzad, uvek je najdragocenije da uživate u društvu i razgovorima s bračnim drugom, ukoliko vam je život dao da ga još uvek imate. Pomažite jedno drugom, čuvajte se i pazite. Mnogo toga niste jedno drugom ispričali. Sećanje na mladost ne mora da bude tužno, naprotiv, možda vas natera da uzmete olovku u ruku. Danas svi pišu, pa zašto ne biste i vi?

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Shutterstock)