icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Shutterstock

UPOZORENJE

DR SNEŽANA LEŠOVIĆ ZA LENU: Debljina ubija našu decu, živeće KRAĆE OD NAS!

Objavljeno: 10.09.2018. 21:09h

 

Svako treće dete u Srbiji je preterano uhranjeno, svako peto ekstremno gojazno. Posledice su zastrašujuće: uz psihosocijalne probleme i depresiju kod naših bucmastih mališana često se javljaju dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, deformitet kičmenog stuba, povrede kolena i druge teže povrede.


 

Jačanje svesti adolescenata o individualnoj odgovornosti za sopstveno zdravlje zato zaslužuje punu podršku i solidarnost društva, a to je i ključni element programa za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju gojazne dece od 12 do 18 godina, kojeg na Zlatiboru uspešno sprovodi dr Snežana Lešović.

 

- Program "Čigotica" deo je podrške Nacionalnom programu za borbu protiv gojaznosti Ministarstva zdravlja, učesnici smo kampanje "Teži ravnoteži", čiji je zadatak da informiše i edukuje građane o važnosti usvajanja zdravih stilova života, balansirane ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju prevencije gojaznosti - kaže za Lenu dr Lešović.

 

DECA SU NAM SVE DEBLJA I DEBLJA

Gojaznost u dečjem uzrastu sve je ozbiljniji problem.
- Nažalost, do 2020. lako bi moglo da se dogodi da čak 9,7 odsto mališana uzrasta do pet godina bude gojazno. U periodu 2006-2013, kada je rađeno poslednje istraživanje na nivou zemlje, ukupan broj obolelih adolescenata porastao je sa 6,4 na 8,9 odsto. Danas je to daleko više, a statistika ukazuje da i do 85 odsto gojazne dece bude gojazno i u kasnijem periodu života. Naša deca će živeti kraće od nas!

 

Šta se podrazumeva pod gojaznošću?
- To je hronično metaboličko oboljenje koje se odlikuje abnormalnim ili povećanim nakupljanjem masti u masnom tkivu u meri u kojoj oštećuje zdravlje i dovodi do razvoja brojnih komplikacija. To nikako nije estetski, već zdravstveni problem.

 

Koji je kritičan period za nastanak bolesti?
- Prenatalno doba, uzrast oko šeste godine života i doba adolescencije ključni su za nastanak gojaznosti. Okruženje, odnosno spoljašnji faktori doprinose nastanku tzv. nutritivne gojaznosti u 95 odsto slučajeva, dok su deca samo u pet odsto slučajeva gojazna zbog endokrinoloških oboljenja, oboljenja centralnog nervnog sistema, upotrebe lekova ili kada se bolest javlja u sklopu sindroma.

 

S DECOM SE OZBILJNO RADI

Kako se leči dečja gojaznost?
- Lečenje podrazumeva promene stila života i pogrešnih navika. Lako je reći, ali i teško ostvariti! Uravnotežena planirana ishrana sa umerenim smanjenjem kalorijskog unosa je neophodna. Mora da ide u korak s povećanjem fizičke aktivnosti, često i uz terapiju lekovima. Hirurška terapija takođe je jedno od rešenja.

 

Sve ovo podrazumeva i psihološku podršku.
- Sa svakim detetom obavlja se individualni razgovor, zajedno prolaze period upoznavanja, adaptacije. Psihološke radionice se održavaju dva do tri puta nedeljno, deca se, po potrebi, svakodnevno savetuju. U početku se skoro svi opiru, posle plaču kad treba da idu kući! Obilaze ih nekada gojazna deca koja su uspešno savladala bolest. Najbolja su motivacija: kad vide nekog ko je bio u njihovom položaju a danas izgleda kao maneken - sve je mnogo lakše.

 

SARADNJA RODITELJA JE VEOMA VAŽNA

Morate i roditelje da obrazujete.
- I njima je neophodna psihološka pomoć. Većinom ne žele da priznaju da im dete ima problem. Idu i linijom manjeg otpora: dozvoljavaju im da satima sede za kompjuterom, da u krevet idu s telefonom, da jedu i piju sokove preko svake granice. I sa njima obavljamo razgovore, stil života moraju pod hitno da promene ukoliko svojoj deci žele dobro.

foto: Shutterstock

 

Šta savetujete?
- Bake i deke se posebno opiru programu, treba im objasniti da ovo nije, kako kažu - logor, već mesto gde će unuci naučiti šta je zdravlje, da su kretanje i umerena ishrana ključ za srećan život i dugovečnost.

 

Da li je neophodno ponavljanje rehabilitacije?
- Kod znatnog broja adolescenata prisutna je ekstremna gojaznost (indeks telesne mase je P99), koja ukazuje na potrebu dugotrajnog lečenja i ponavljanje rehabilitacije. Imali smo slučaj devojčice od 16 godina koja je imala 122,2 kg i tri hirurške intervencije na kolenima, gojazna je od najranijeg detinjstva. Danas je bolje, bila je na više tretmana, baš kao i dečak (12) sa 170 kg, a majka mu je medicinska sestra! U školu su neki prevoženi u kolicima, nisu kontrolisali mokrenje. Danas šetaju 60 minuta dnevno, plivaju i vežbaju 45 minuta i jedu umereno. Jednom rečju, vratili su se životu.

 

Treba obuhvatiti decu svih uzrasta
Od 2008. do danas preko Fonda zdravstvenog osiguranja u "Čigotici" boravilo je 6.000 dece uzrasta od 12 do 18 godina. Sve više je mališana iz okruženja i sveta, što je rezultat jedinstvenog multidisciplinarnog pristupa tima stručnjaka ovom problemu, prepoznatog u Evropi. Dr Lešović je pokrenula inicijativu da fond pokriva troškove i kod dece uzrasta do 12 godina.

 

Ko se upućuje u Centar za gojaznost?
Gojazni adolescenti uzrasta 12-18 godina sa ekstremnom gojaznošću (indeksom telesne mase (BMI) jednakim ili većim od P97) imaju mogućnost i pravo da budu upućeni u Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti Specijalne bolnice "Čigota" na Zlatiboru kada proceni lekar specijalista pedijatrije uz saglasnost lekarske komisije RFZO. Zainteresovani za unapređenje zdravlja mališana do 12 godina mogu da lično uplate: dnevni tretman i pun pansion koštaju 3.200 dinara. Upućivanje i prijem dece traju tokom cele godine.

 

Šta roditelji moraju da znaju
- Rezultate hoće odjednom. Često su nezadovoljni što im dete nije smršalo više od šest kilograma, koliki je prosek za 21 dan. U kratkom periodu ne sme da dođe do velikog gubitka telesne mase, a metode i cilj su prilagođeni individualno nakon analize rizičnih faktora. Samo smanjenje težine za 5-10% u "Čigotici" umanjuje rizik od novih bolesti. Ostalo je lutrija. Usvojenih vrednosti, pored dece, i oni moraju da se pridržavaju do kraja života.

 

(Branka Mitrović, Foto:Shutterstock)