AKCIJA KURIRA: U poseti mladim poljoprivrednicima u Šumadiji

Za ovaj kraj istorijski projekat je regulacija toka reke Gruže koja preko 60 godina poplavljuje hiljadu hektara najplodnije zemlje u Šumadiji. Održan sastanak predstavnika grada Kraljeva i opštine Knić, na inicijativu Kurira.

Regulacija toka reke Gruže na potezu od brane u Pajsijeviću bezmalo do Vitanovca u dužini od desetak kilometara je jedan od najplodonosnijih projekata koji će zajednički realizovati grad Kraljevo i opština Knić. Prema tom planu ideja je da se najplodnije zemljište u Šumadiji, uređenjem toka reke spase od poplava koje su gotovo svake godine, unazad 60 godina plavile ovo plodno područje. Zajednička inicijativa biće upućena prema „Srbijavodama“, čije je učešće neophodno u ovom kapitalnom projektu-ali i zakonska obaveza.

-Nema čoveka koji je prošao magistralnim putem Kragujevac- Kraljevo, a da ne primeti da su njive poplavljene nizvodno od brane. Svi preduslovi da od doline reke Gruže napravimo pravu malu Srpsku Kaliforniju su tu. Dolina se nalazi pored magistralnog puta, uređenjem toka reke ujedno se rešava i problem navodnjavanja-kaže dr Predrag Terzić, gradonačelnik grada Kraljeva.

Prema njegovim rečima ovim projektom, sadašnje rukovodstvo zaokružilo bi nekoliko kapitalnih projekata-od zapošljavanja preko pet hiljada ljudi u dve fabrike koje se grade, do omogućavanja poljoprivrednicima u ovom delu teritorije grada Kraljeva da unaprede svoja gazdinstva.

Sa druge strane, Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić, kaže da su još od 1955.godine, razmišljalo o realizaciji sličnog projekta i da postoje nacrti za regulaciju doline reke Gruže još iz ovog vremena.

-Sramota je da nam je najplodnija zemlja u šiblju i vrzinama. Ljudi su digli ruke od najplodnije zemlje zbog po državu beznačajnog ulaganja, a pored toga vodoprivredi je plaćano decenijama unazad za održavanje doline reke-kaže Nikolić, i sam nekadašnji vlasnik naše najveće kompanije iz poslova voćarstva „Gruža agrar“. On ističe da će i vlasnici njiva do kraja godine morati da iskrče prilaze, na šta su po zakonu obavezni, čime praktično počinje regulacija toka reke.

-Već imamo kompanije koje su spremne da ulože u hladnjače i da otkupe sve što se proizvede sa ovog plodnog zemljišta. Time se kompletan proces u ovom projektu zatvara i to će biti jedan od osnovnih pokretača poljoprivrede, ali i niza drugih pojava koje nas opterećuju kao što je ostanak mladih na selu. Na nama je da im omogućimo infrastrukturu, mogućnost navodnjavanja, stabilnu električnu energiju i plasman proizvoa- kaže Nikolić. Inače, za rubriku verovali ili ne jeste činjenica da je jedan od najvećih problema u knićanskoj opštni koji dosta opterećuje razvoj ovog kraja u 21 veku jeste- električna energija. Gotovo 60 odsto bandera u ovdašnjim selima je drveno,a napon često preslab. I to mora da se reši kao preduslov za slične kapitalne projekte ovog tipa, kaže predsednik opštine.

Šta smo sve pokrenuli u našoj akciji

U selu Petropolje, zahvaljujući razumevanju gradonačelnika dr Predraga Terzića I predsdnika Skupštine Nenada Markovića asfaltiran je put od 250 metara koji ovo selo spaja sa selom Zakuta. Na proleće će biti asfaltirano još 500 metara puta. Ujedno, rešeno je da jednom nedeljno dolazi lekarska ekipa u ovo selo podno Gledićkih planina gde ima dosta mladih koji se uspešno bave poljoprivredom. Sa predsednikom opštine Aranđelovac Bojanom Radovićem, posetili smo mladog poljoprivrednika Stevana Tomkovića (26) koji je rešio da ostane na dedovini i gaji tridesetak grla stoke. Zamenjene su drvene bandere do njegovog domaćinstva, isplaćene su mu subvencije opštine za koje nije ni znao da ima prava, a proletos biće asfaltirana deonica od stotinak metara do njegovog imanja.

U opštini Knić, sa predsednikom Miroslavom Nikolićem obišli smo sela Ljuljake i Balosavu. U Balosavi se u oktobru asfaltira put kroz selo, a isplanirani značajni radovi koji će pomoći mladima koji žive u ovim i drugim selima

Dragomir Ilić foto: D.Ilić