icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Zorana Jevtić

proizvođači nemaju izbora

EVO ZAŠTO SRPSKA ORGANSKA PROIZVODNJA KASKA ZA EVROPSKOM: Na nabavku đubriva čeka se dve godine!

Zbog komplikovane i skupe procedure registracije organskih preparata za zaštitu, niko ne želi da ih uvozi, a štetu trpe proizvođači organske hrane

Objavljeno: 12.09.2018. 18:06h

 

Nedostatak organskih preparata za zaštitu, đubriva i organskog semena ključni su razlog zašto su prinosi srpske organske proizvodnje daleko manji nego u Evropi. A glavni uzrok za to što srpski organski proizvođači nemaju mnogo izbora jesu skupe i komplikovane procedure za registraciju ovih preparata, organskih đubriva i semena, koje traju i po dve godine, zbog čega se uvoznicima ne isplati da se time uopšte bave.


 

Najveću štetu trpe proizvođači organske hrane, kojima je u rešavanju ovih problema, kako tvrdi Jozef Gasparovski, predsednik Centra za organsku proizvodnju u Selenči, potrebna veća podrška države, ali i znatno veće subvencije kako bi na tržištu mogli da stanu rame uz rame sa moćnom konkurencijom iz razvijenih zemalja EU.


- Proces registracije i stavljanje na listu dozvoljenih sredstava je dosta komplikovan, skup i dugotrajan. Kod nas je veoma malo površina pod organskom proizvodnjom, a proces registracije organskih preparata je isti kao i za konvencionalna sredstava. Isto važi i za organska đubriva i semena. Mi možemo sami da proizvodimo seme koje mora biti organik kvaliteta, ali je malo kuća koje izdaju te sertifikate, a ako ga uvozite, procedura je jednako komplikovana kao za organska đubriva i zaštitna sredstva - kaže Gasparovski.

 

foto: Lična Arhiva

 

On naglašava da domaći proizvođači organske hrane nisu u ravnopravnom položaju kad dođu na tržište EU, pre svega jer su nekonkurentni sa cenama.


- U Austriji su, zavisno od kulture, podsticaji za organsku proizvodnju veći i do 100 puta nego kod nas. Bolja zaštitna sredstva su dostupnija u inostranstvu nego kod nas. Ako neko u Srbiji i hoće da zasnuje preradu organskih proizvoda, on nema dovoljno sirovina ili su mnogo skupe, a zbog svih skupih inputa, cena domaćih proizvoda je mnogo veća nego u Austriji, bez obzira na to što je tamo skuplja radna snaga. Zato flaša soka od organske šargarepe u Austriji košta dva evra, a isti takav proizvod domaćih proizvođača košta i do pet evra - objašnjava Gasparovski.

 

Dodatni problem koji demorališe organske proizvođače jeste što licence za rad važe svega godinu dana.
- Troškovi obnavljanja licence su veliki, a ne znate da li ćete i sledeće godine dobiti dozvolu - ističe Gasparovski.

 

foto: Privredna komora Srbije

 

Veljko Jovanović, direktor Sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, ističe da Srbija ima ogroman potencijal za izvoz organskih proizvoda, koji trenutno iznosi dvadesetak miliona evra na godišnjem nivou.


- Kad bismo proizvodili deset puta više organske hrane, sve bismo mogli da izvezemo. Proizvodnja u našoj zemlji je takva da nam treba još preduslova da bi se razvijala, a jedan od tih preduslova je dostupnost organskih preparata. Proces registracije organskih preparata na našem tržištu je prilično komplikovan. Zbog dugotrajnog ispitivanja, koje traje i po dve godine, ljudi se ne upuštaju u to. Kada bismo usvajali liste nekih evropskih instituta, imali bismo na desetine više zaštitnih preparata koji bi bili dostupni proizvođačima - kaže Jovanović.

 


Ministarstvo poljoprivrede:

Registracija preparata ekonomski neopravdana


U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ističu da se lista sredstava za zaštitu i ishranu bilja i oplemenjivanje zemljišta za primenu u organskoj poljoprivredi redovno ažuriraju i dopunjuju.
- Razlog nedostataka sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji je između ostalog i nedovoljna zainteresovanost i ekonomska opravdanost za registraciju ovih sredstava. U skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja, postoji mogućnost registracije sredstava za zaštitu bilja po principu priznavanja na osnovu registracije koja je urađena u nekoj od zemalja Evropske unije, što u znatnoj meri olakšava i ubrzava postupak registracije - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.


Ivana Simić:Problem je doprema proizvoda u gradove


Osim malog izbora registrovanih sredstava za zaštitu bilja u primarnoj proizvodnji na tržištu Srbije, organski proizvođači se suočavaju i sa drugim nedaćama.
- Najveći problemi koji muče poljoprivredne proizvođače organskih proizvoda u Srbiji su dopremanje proizvoda u veće gradove, kontinuiran plasman, odnosno otkup, skladištenje primarnih proizvoda i prerada - ističe Ivana Simić, generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje "Serbiaorganica".
Ona dodaje da su žitarice, voće i industrijsko bilje najrasprostranjenije vrste organske proizvodnje.
- Velike površine nezagađene konvencionalnom intenzivnom proizvodnjom u užem delu Srbije, na kojima se može dosta lako uraditi konverzija zemljišta, mnogo prirodnih pašnjaka pogodnih za razvijanje organskog stočarstva su agroekološki potencijali koje Srbija ima - ističe Simić.

foto: Lična Arhiva

 

 

ČINJENICE

 

- 6.335 ha bilo je pod organskom proizvodnjom u 2011.
- 15.160 ha pokrivala je organska proizovdnja u 2017.
- 213 proizvođača organske hrane bilo je u Srbiji 2011.
- 451 proizvođač organske hrane bio je u 2017.
- 0,39% ukupnog obradivog zemljišta čini organska proizvodnja u Srbiji
- 7% obradivog zemljišta je pod organskom proizvodnjom u Evropi
- 70% veći su podsticaji za organsku biljnu proizvodnju nego za konvencionalnu
- 40% iznose za organsku stočarsku proizvodnju
- 50% troškova za kontrolu organskih proizvoda refundira država
- 65% troškova refundira država proizvođačima u područjima s otežanim uslovima rada

 

Brojke


23 miliona evra vredeo je izvoz organske proizvodnje u 2017.
6.800 dinara po hektaru iznose subvencije za organsku proizvodnju
110 miliona dinara odvojila je država u 2018. za podsticaje organske proizvodnje

 

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto: Zorana Jevtić