BITKA ZA KRIM JE MOGLA BITI KRVAVA: Rumunski ekspert otkrio kako je Putin jednim potezom blokirao AMERIČKE NOSAČE aviona poslate da brane poluostrvo (VIDEO)
Danas, pet godina nakon povratka Krima Rusiji, kako kažu stanovnici poluostrva i Rusije, još uvek se otkrivaju detalji o operaciji ruske vojske koja je organizovalaa bezbednost sprovođenja referenduma i bez ispaljenog metka izvela jednu od najbolje planiranih vojnih akcija u istoriji, a da nije prerasla u otvoreni oružani sukob.
O svemu što se događalo u to vreme znamo iz medija i iz filma “Krim, povratak kući” u kom Vladimir Putin svedoči kako je doneo odluku o pokretanju vojno-bezbednosne akcije. Međutim, glavnog komandanta ruskog vojnog odeljenja GRU i šefa kampanje više nema i mnoge je detalje poneo sa sobom u grob.
Naime, general Igor Sergun, tada načelnik Glavne uprave generalnog štaba Oružanih snaga ruske Federacije (GRU), koji je upravljao operacijom, umro je u svom stanu u Moskvi od srčanog udara u januaru 2016.
Sada se saznaje kako je ponovnim ujedinjenjem s Rusijom Krim spasen od napada američke vojske, koji je bio planiran u saradnji s prevratničkom vladom u Kijevu.
Rumunski vojni stručnjak Valentin Vasileku smatra da je štampa na vreme uspela da uspostavi direktnu vezu između događaja u Kijevu i na Krimu 2014. godine, uz napredovanje američkih vojnika, svetska zajednica razumela opasnost u kojoj se nalazilo poluostrvo. Međutim, mediji nisu direktno povezivali prevrat na Majdanu i takozvano Rusko proleće na Krimu, ali u Kremlju jesu.
Naime, dok je fokus bio usmeren na Kijev i kako će se konsolidovati nova vlast, Druga udarna grupa američke ratne mornarice (Carrier Strike Group 2 / CSG-2) je 13. februara 2014. napustila mornaričku bazu u Norfolku u nepoznatom smeru.
CSG-2 je tada činilo 16 ratnih brodova, među kojima i 3 nuklearne podmornice, a predvodio ju je nosač aviona klase “Nimic”, “USS Džordž Buš”, koji je imao 90 aviona i helikoptera na brodu.
Tri broda su bila dva razarača klase “Arli Burk”, brodovi “USS Trakstan” i “USS Donald Kuk”, kao i razarač “USS Tejlor” klase “Flečer”. Vasilesku podseća da su ovi brodovi prethodno vršili izviđačke operacije duž obale Krima, što su učinili pod izgovorom vežbi s bugarskom i rumunskom mornaricom u Crnom moru, a cilj je bio izvideti teren za buduću invaziju, dok je Krim još uvek bio u sastavu Ukrajine, što bi se provelo na zahtev vlasti iz Kijeva.
Prema nedavnim informacijama koje je objavio turski list Hurijet, upravo je u tom trenutku tursko ministarstvo odbrane primilo zahtev od Pentagona da dozvoli američkoj Drugoj udarnoj mornaričkoj grupi da uđe u Crno more. Ankara je odobrila ovaj ulaz, iako je time prekršila Konvenciju iz Montreksa, koja brodovima koji prelaze više od 45 hiljada tona zabranjuje prolaz kroz Bosfor i Dardanele. Podsetimo da samo nosač aviona “USS Džordž Buš” ima težinu preko 103.000 tona.
“Dana 18. februara 2014. je počela mirna ofanziva EuroMajdana. Predsednik Ukrajine Janukovič je prevaren od strane predstavnika EU i Sjedinjenih Država, koji su i organizirali EuroMajdan u Kijevu. 22. februara je Janukovič morao da napusti Ukrajinu, gde su vlast preuzele nacionalističke i neonacističke organizacije”, rekao je Vasileku.
U tom trenutku je Druga udarna grupa američke mornarice, zajedno s nosačem aviona, već bila na Mediteranu, gde su se Amerikanci, uz pravovremeni poziv samoproglašenih vlasti u Kijevu, već pripremali za napad na Crnomorsku flotu. Samo su “odlučni i munjeviti” postupci Rusije i Krima omogućili da se izbegne takav scenario.
Pod pritiskom desetina hiljada proruskih demonstranata na Krimu je izvršena promena izvršne vlasti. U vrlo kratkom vremenu je izvršena operacija ruskih vojnih specijalnih službi, koje su bez ispaljenog metka razoružale ukrajinske oružane snage i osigurale kontrolu nad strateškim objektima poluostrva.
“Preciznost, odlučnost i brzina ruske vojske i običnih građana Krima su sprečili Amerikance da pravovremeno dođu u Crno more. Zato je CSG-2 preusmerena u Egejsko more i nije ni iskoristila dozvolu Ankare da uplovi u Crno more”, naglasio je rumunski stručnjak.
Vasilesku smatra da nije iznenađujuće da su u štampi objavljeni izveštaji o hapšenju nižih komandanata NATO pakta na Krimu, iako je to ashington uvijek poricao. Potom je 16. mart održan referendum o ujedinjenju Krima s Rusijom, a istog dana su američki brodovi napustili luku Pirej, priznajući time njihov poraz, zaključuje Vasilesku.
Kurir.rs/Logično.com
Foto: AP