Somalci se usred rata spremali za Igre

Trenirajući na ulicama glavnog grada Somalije, koji je razrušen građanskim ratom, u jeku sukoba, Mohamed Hasan Mohamed i Zamzam Ali Fara su uspeli da se suprotstave i sukobima i terorizmu i plasirali su se na Olimpijske igre u Londonu. U Mogadišu ne samo da je teško biti sportista, već je i opasno po život. Na ulicama su naoružane milicije, nervozni pucači i zalutali meci. Bombaši-samoubice mogu da napadnu bilo kada. Somalijski sport često je bio ugrožavan stalnim nasiljem koje je osakatilo zemlju u poslednje dve decenije, ali je ove godine protresen iz temelja kada su ubijeni predsednici olimpijskog komiteta i fudbalskog saveza. A dugorpugaš Mohamed i srednjeprugašica Fara su svakodnevnim treninzima bili u životnoj opasnosti. Somalija nema sportski stadion koji je u funkciji. Samo napušten objekat bez staze. Atletičari su tako primorani da trče na ulicama koje su možda i najopasnije na svetu, i po kojima lutaju nervozni naoružani ljudi bliski vladi i teroristička milicija. "Zamislite da živite u zemlji bez sportskog stadiona", rekla je Fara, koja će se takmičiti na 800 i 1.500 metara na novom Olimpijskom stadionu u Londonu. "Nismo imali gde da trčimo osim na ulicama Mogadiša, i to u vreme kada su borbe bile najžešće. Morali smo ipak da treniramo i trčimo, ustajemo rano svako jutro, trčimo pored blokada na kojima su bili naoružani milicajci. Nekad su nas vojnici na barikadama mešali sa bombašima samoubicama i naredjivali su nam da stanemo ili će da pucaju", rekla je ova atletičarka. Nekad su ih na duže vreme zadržavali sumnjičavi vojnici, tako da bi im propao ceo dan treninga. A nekada je, jednostavno, bilo previše opasno da se izadje. Dvoje atletičara su jedini predstavnici ove istočnoafričke države u Londonu, ali su oboje rekli da je vredelo rizikovati da bi ostvarili svoje olimpijske snove. "Stvarno želim da osvojim nešto jer sam trenirao jako naporno", rekao je Mohamed. On će trčati na 1.500 i 5.000 metara u Londonu. "Treniramo ujutru i popodne, iako tamo teško da ima bilo kakvog sportskog objekta", kazao je on. Mohamed i Fara su ponekad išli na stadion Konis u Mogadišu, ali su rekli da je to bilo tako loše da su retko trenirali tamo. "Ipak smo išli na taj napušten stadion i sanjali o tome da ćemo jednog dana ići na Olimpijske igre, a konačno smo došli do ovog dana kada nam se ostvario olimpijski san. Moram da kažem svima da je Somalija živa i jaka i da sam došao da nosim zastavu svoje zemlje", rekao je Mohamed. Šef Somalijskog olimpijskog komiteta Aden Jabarou Viš i predsednik Fudbalskog saveza te zemlje Said Mohamed Nur su bili medju 10 ljudi koje je ubio automobil-bomba u aprilu, posle koga je već opterećeni sport u toj zemlji skliznuo u potpuni haos. Ali, Fara i Mohamed su odbili da se predaju posle krvavih napada, i obnovili su svoju rešenost da se dočepaju Igara u Londonu. Somalija nije imala funkcionalnu vladu od 1991. godine od kada se tamo vodi gradjanski rat, a u poslednje vreme su je pogodili i teroristički napadi militantne grupe al-Šabab, koja je povezana sa al-Kaidom. Mohamed i Fara su izgubili članove porodice tokom rata u Somaliji, koja je, uprkos svim nevoljama, imala predstavnike na poslednjih pet olimpijskih igara. Zemlju će u Londonu predstavljati generacija odrasla okružena ratom, nasiljem i teškoćama. "Živeli smo i odrastali u vrlo teškim uslovima, znatno drugačijim nego ostali sportisti. Odgajani smo u zemlji u kojoj gradjanski rat traje 21 godinu. Ponosno idem na Igre počastvovan sam što mogu da pokažem svetu da smo zaista ovde. Ali, i da zatražim od sveta da ne napuštaju Somaliju i njen narod. Što se mene tiče, uradiću svoj deo i nadam se da ću imati dobar rezulta