DR ALEKSANDRA DUDVARSKI ILIĆ ZA LENU O DISAJNIM PUTEVIMA: Astma leti ne mora da bude problem, ovako ćete izbeći TEGOBE!

Često ne prepoznajemo simptome ili potcenjujemo težinu tegoba. Naučite šta je ova bolest, kako da je kontrolišete, vodite aktivan život i kad upeče zvezda

Ekstremno visoke temperature izazivaju stres u organizmu i kod najzdravijih, posebno kad se udruže s vlagom, kao što je to slučaj ovih dana. Red sunca, red kiše mnoge izluđuje, posebno pate astmatičari: bronhije se grče, guše se, svira im u plućima...

Zahtevi za hitnim lekarskim, pa i bolničkim tretmanom jedne od najčešćih hroničnih upalnih bolesti, koja ne bira pol i starost, uvećavaju se gotovo deset puta u letnjim mesecima!

Udisanje toplog vazduha iritira disajne puteve, lekovi za brzo otklanjanje simptoma često kratko deluju, muke se množe... Kako da se astmatičari pravilno ponašaju i da budu pošteđeni komplikacija koje izazivaju toplo vreme, savetuje prof. dr Aleksandra Dudvarski Ilić, specijalista pneumoftiziologije, ekspert za bronhijalnu astmu, hronične opstruktivne bolesti pluća, nespecifične zapaljenske bolesti pluća i sarkoidozu. - Ako se dijagnoza postavi na vreme i odredi pravilna terapija, astmatičari mogu da vode normalan život. Odmah da upozorim, prekomerno korišćenje pumpice, odnosno broja inhalacija, neće im doneti dobro - neka se o svemu detaljno posavetuju s lekarom.

Šta još čini plan aktivnosti? - Plan aktivnosti astmatičara treba da isključi boravak napolju od 10 do 17 časova, a ukoliko im to mogućnosti dozvoljavaju - najbolje je da budu u klimatizovanim prostorijama, ne sa previše niskom temperaturom. Klima-uređaji zaista pomažu ovim pacijentima, ako se filteri redovno održavaju na pravi način, vlaže, čiste i hlade vazduh. Pomažu i ventilatori.

Zašto se pluća više muče leti? - Da bi se rashladilo, telo troši dodatnu energiju. To podrazumeva potrošnju kiseonika iz arterijske krvi, odnosno smanjivanje parcijalnog pritiska iz ove krvi. Neko će to lakše podneti, ali kod astmatičara proces iritira disajne puteve i izaziva njihovo suženje. Grčenje mišića i nakupljanje sluzi zbog dodatnog napora i ubrzanog disanja izazivaju bronhospazam - gušenje je rezultat smanjenog promera pluća. Uz to, vlažnost vazduha uvećava i njegovu težinu, pa je disanje još više otežano.

Pomaže li ozon? - Samo onaj koji se nalazi u višim zonama stratosfere. U nižim slojevima njegov uticaj je štetan, a stvaraju ga zajedno sunčeva svetlost, azot-monoksid i sumpor-dioksid. Posebno je njegova koncentracija izražena u frekventnim ulicama, ali i širokim ulicama bez hladovine: iritira i zdrava pluća, posebno pluća astmatičara.

Šta još komplikuje situaciju? - Sezona cvetanja značajno je produžena; polen izaziva jače reakcije nego nekada, pogoduje porast spoljašnje temperature. Letnje oluje sa kišom i grmljavinom doprinose da hladniji vazduh bude bliži zemlji. Svojevrsna temperaturna inverzija doprinosi da bude rastvorena velika količina alergena, a hladniji vazduh deluje kao poklopac.

Šta se tad dešava? - I onako sitna zrnca polena bivaju, pomoću vlage, i bukvalno razbijena na još sitnije delove, dublje prodiru u pluća i lakše izazivaju teške alergijske reakcije, posebno kod astmatičara.

Šta još savetujete? - Preventivne lekove ne smeju zanemarivati, za pacijenta je od suštinskog značaja redovna terapija. Kako astma u osnovi ima zapaljenski proces, a simptomi se javljaju u epizodama, ne smeju se izostaviti ni kad pacijent nema tegobe. Za brzo otklanjanje tegoba preporučuje se korišćenje lekova petnaestak minuta pre izlaska iz zatvorenog prostora. U slučaju pogoršanja stanja, što pre treba konsultovati lekara.

Kako treba da se ponašaju? - Astmatičari posebno treba da vode računa o odeći, da ona bude isključivo od prirodnih materijala jer sintetika onemogućava isparavanje kože i potpomaže pregrevanje organizma, što uzrokuje još veće tegobe. Ishrana treba da bude bogata voćem i povrćem. Ukoliko ne žele da izostave sportske aktivnosti, neka ih ograniče na jutarnje i večernje sate.

Kojim sportom je najbolje da se bave? - Posebno je dobro plivanje. Ako su u mogućnosti, najbolje bi bilo da ove vrele i vlažne dane provedu u planini.

UZROCI NAPADA - dim - životinjske dlake - prašina u posteljini - prašina pri čišćenju - vremenske prilike / vlaga i vrućina - polen - jaki mirisi i isparenja - težak napor - virusi

DA SOBA ODIŠE ČISTOĆOM Uklonite teške pokrivače i tepihe, tapacirane stolice i suvišne jastuke - privlače prašinu, postaju plesnjivi. Ne puštajte životinje u spavaću sobu ili na krevet, na koji treba da obratite posebnu pažnju: postavite specijalne navlake protiv prašine na dušek i jastuk, ne upotrebljavajte dušek napunjen slamom. Često perite posteljinu što toplijom vodom, sušite je na suncu. Pušenje u spavaćoj sobi i unošenje jakih mirisa je strogo zabranjeno!

OVO NE SMETE DA RADITE Brisanje prašine, čišćenje metlom ili usisivačem poslovi su koji se nikako ne preporučuju astmatičarima. Uzdržite se i od farbanja, kuvanja hrane intenzivnog mirisa, a ako ste prinuđeni da nešto od ovoga obavite - stavite obavezno masku ili maramicu preko lica, dobro provetrite prostoriju u kojoj boravite.

(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)