NIŠTA ON TU NIJE RADIO POSEBNO, SAMO SVE ŠTO JE RADIO BILO JE POSEBNO! Zašto toliko volimo Janka Tipsarevića?

Karijera 19 godina u nacionalnom timu i 17 godina na profesionalnim terenima širom sveta bila je sve samo ne obična.

I on, bio je i ostao do kraja poseban.

Svoj.

Pre nekoliko godina kada sam opremao kancelarije, shvatio sam da imam mnogo stotina kvadrata praznih zidova i odlučio da ih popunim nekim istinskim herojima - počinje svoju priču bloger Ivan Minić.

Svi koji dođu, obožavaju te uramljene ilustracije, ali često pitaju otkud tu Janko, a nema Novaka.

Neretko, pomisle da ne volim Noleta, što apsolutno nije tačno.

Ali... to su "moji" zidovi, i "moji" heroji.

Koliko god to nekome sa strane delovalo čudno i nerazumljivo, ti neki ljudi su bili inspiracija i motiv da skupim hrabrosti i pokušam neke stvari.

Gotovo niko od njih nije najveći svih vremena u onome čime se bavio.

Nole to jeste, i verujem da će kada objavi kraj karijere to biti nedvosmisleno.

Samo... on je savršeni sportista, a ja sa takvima nikada nisam mogao da se identifikujem. Mogao sam samo da im se divim, sa distance, ali oni nikada nisu bili "moji".

Janko je bio i ostao moj.

Volim ga uprkos i zbog svih njegovih specifičnosti.

Volim ga jer je srcem i glavom uvek nadmašivao ono što su noge i ruke mogle da urade.

Volim ga jer je "jedan od nas" nesavršenih. Ambasador. Čovek od krvi i mesa.

Jer nije prihvatio da "ne može", a onda dokazao da može.

Iskren, borben, diskretni heroj, čiju sam celu karijeru pratio kao da je član porodice.

Čijim sam se pobedama radovao kao da su moje.

A nekima... onim baš karakteristično njegovim, i više.

Kao klinac, imaš te neke heroje na koje se ugledaš... Malo nas ima prilike da ih upozna, a nekad je to možda i dobro. Često heroji ne budu ono što smo mislili i želeli.

Pre par godina Janka sam video sasvim slučajno, na aerodromu, i nisam mogao da mu ne priđem.

Upoznali smo se, rekao sam mu par reči i pohvalio intervju koji je malo pre toga dao Ozmu. Bio je to drugi, od tri povratka nakon teških povreda prethodnih nekoliko godina.

Vodio je klince iz kluba na neke turnire i bio srećan što će ponovo igrati tenis...

I ja sam bio. Jer ATP tur bez njega jednostavno nije bio isti.

Krajem te godine imao sam priliku i da ga upoznam, i da uz svesrdnu pomoć kolega uradimo veliki intervju za 011info.

I bila mi je frka... sedeo sam kao na iglama, i nisam ni primetio da je ušao u kafić, a onda je prišao i pozdravio me po imenu.

U narednih skoro tri sata ispričali smo se kao da se znamo ceo život. Dobili smo odličan intervju, a ja sam shvatio da je "moj" Janko baš sve ono što sam toliko voleo kod njega, ali i mnogo više.

Divan suprug, ćale za primer, i neko ko je već tada počeo neku talentovanu decu da uči nečemu još važnijem od tenisa. Tome kako da u sebi pronađu i probude heroje.

I znam da možda deluje kao da čitate Ivana kada je imao 14 godina, a ne matorog konja od 34, ali moj heroj "prelazi na sledeći nivo" u životu, i ja ne mogu a da se ne zahvalim za svu hrabrost, snagu, volju koju je u ovih 20 godina usadio u mene.

A ništa on tu nije posebno radio.

Samo je sve što je radio bilo posebno.

Bio je i ostao svoj.

Tako predivno svoj da je ličnim primerom pokrenuo mnoge sjajne stvari, i neke, nadam se, sjajne ljude.

Kurir sport / bloger Ivan Minić