KINESKE BOLNICE KRIJU JEDNU OD NAJUŽASNIJIH SVETSKIH TAJNI: Iza pregleda brojnih zatvorenika krio se pravi horor

Ako je neko dobio transplantirani organ u Kini u poslednjih nekoliko decenija, postoji velika verovatnoća da je uzet od pogubljenog zatvorenika protiv njihove volje.

Manjak snabdevanja organima otvorio je vrata ilegalnoj trgovini organima i prisilnoj berbi organa. Mnogi od ovih zatvorenika nisu ubice ili silovatelji, već "zatvorenici savesti" koji su uhapšeni zbog svojih političkih ili religijskih uverenja, poput pobornika kineske duhovne prakse Falun Gonga.

U oktobru 1995. Vang Guoki radio je kao vojni lekar u zatvoru u provinciji Hebej kada je bio svedok pogubljenja zarobljenika, koji su praktično hirurški sečeni dok još nisu ni poslednji put izdahnuli.

Lekari su dovođeni kako bi što pre uzeli organe zatvorenika za transplantacije.

"Moj posao je bio da uklanjam rožnjače i kože s stotina leševa pogubljenih zatvorenika, a u nekoliko navrata i namerno "nameštenih" pogubljenja", rekao je Guoki 2001. američkom kongresu.

U poslednje dve decenije, niz "uzbunjivača" napustio je Kinu i svedočio o sličnim strahotama. Kao deo izveštaja Kilgur-Matas, izveštaja privatnog istražitelja o navodima prisilnog uzimanja organa u Kini, David Kilgur razgovarao je s bivšom suprugom kineskog hirurga koji je uzeo preko 2.000 rožnjača pogubljenih zatvorenika pokreta Falun Gonga.

"Obično bi im davali injekcije kako bi im zaustavili rad srca. Odveli bi ih u operacione sale kako bi im se uklonili organi. Srce bi prestalo da kuca, ali je mozak i dalje radio, nisu još ni stigli da umru. U operacionim salama vadili bi im srce, jetre, bubrege, a nakon uklanjanja kože ostali bi same kosti i meso. Tela su im bačena u kotlarnicu bolnice", stoji u izveštaju.

Ceo kineski sistem i dalje je obavijen misterijom i ne postoji alarm koji u potpunosti pokazuje opseg samog problema, naročito ne koliko je on raširen.

Iako je kineska vlada priznala da je uzimala organe iz zatvorenika '90-ih i početkom dvehiljaditih, insistirala je na tome da se praksa završila 2015. godine. Kineske vlasti sada kažu da su prešle na potpuno legitiman program transplantacije organa koji koristi samo dobrovoljne davaoce.

Međutim, brojne istrage novinara i nevladinih organizacija pokazale su da njihova statistika nema baš matematičkog smisla.

U velikom izveštaju nazvanom "Krvava žetva/Pokolj", stopa pogubljenja i uzetih organa navodi se kao "državna tajna", dodajući kako je obim transplantacija uverljivo veći od zvaničnog broja.

Otkrili su "sistemsku krivotvorinu i manipulisanje zvaničnim podacima o transplantaciji organa" i zaključili da su kineske tvrdnje o reformi vrlo upitne.

Kina brzo postaje svetski lider u presađivanju organa po broju operacija - više od milion transplantacija od 2000. godine - ali još uvek je relativno malo dobrovoljnih davanja organa. Iz kulturnih razloga, Kinezi obično nerado daruju svoje organe nakon smrti.

"Kineske vlasti tvrde da obave oko 10.000 transplantacija godišnje, ali to izgleda vrlo nerealno kada se pogledaju faktori poput kapaciteta bolnica i količine resursa koji ulažu u transplantacije. Ovu "zvaničnu" kvotu u osnovi može da ispuni nekoliko bolnica, a više od 200 bolnica radi transplantacije", izjavila je Sara Kuk, istraživač za istočnu Aziju iz Fridom Hausa.

Pokret Falun Gong, sa više od 70 miliona sledbenika, najgore je prošao.

Predstavljaju drugu najveću versku zajednicu u Kini nakon kineskog budizma. U osnovi se uče meditaciji, umerenosti i vežbanju u svrhu "samo-kultivacije". Iako su njihovi postupci potpuno miroljubivi - u stvari, nenasilje je deviza kojom se vode - komunistička partija Kine ih je označila kao "opasan kult".

Znali su da su izuzetno zdrava grupacija ljudi, jer im religijsko učenje nalaže suzdržavanje od poroka.

Ne puše, ne piju, puno vežbaju. To je lako dostupna zatvorenička populacija koja je osiromašena i ima relativno zdrav profil, tako da je njihovo pogubljivanje čisti oportunizam.

"Tri su me puta ilegalno zatvorili i svaki put me zdravstveno pregledali. Nisam razumeo zašto moram da iman sistematski pregled svaki put, a odgovor stražara je bio da je to rutinski proces", ispričao je jedan od svedoka, Čen Jing.

Brzina kojom pacijenti mogu dobiti organ takođe nagoveštava da postoji nekakav "sistem transplantacije na zahtev". Izvan Kine mogu proći meseci ili čak godine da donorski organ postane dostupan. Budući da organi mogu ostati održivi izvan tela samo nekoliko sati, potencijalni primaoci organa moraju da „čekaju telefonski poziv“ govoreći im da je potencijalni donator preminuo i odjuriti u bolnicu.

Međutim, u Kini je ponekad moguće dobiti organ u nekoliko nedelja, ako ne i dana. To snažno sugeriše da postoji sistem u kojem se egzekucije na zahtev mogu koristiti za brzo dobijanje svežeg organa.

U izveštaju se navode i glasine da nekolicina bolnica u Kini ima tajne centre za pritvor u svojim podrumima gde se drže zatvorenici pre vađenja organa. Iako nisu uspeli definitivno da dokažu prisutnost tih tajnih podruma, otkriveno je da su mnoge kineske bolnice dobile dozvolu da koriste patentirana "mašine za umiranje mozga", uređaj koji može "ubiti mozak" dok drugi organi ostaju vitalni te kao takvi pogodni za transplantaciju.

Prema izveštaju Kilgur-Matas, cene organa za 2006. godinu bile su 62.000 dolara za bubreg, 98 do 130.000 dolara za jetru, 170.000 dolara za pluća, 160.000 dolara za srce i 30.000 dolara za rožnjaču.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Profimedia/Ilustracija