SUROV PUT DO KROVA SVETA
NA PUTU DO MONT EVERESTA SVI MORAJU DA PROĐU PORED ZELENIH ČIZAMA: Iza tog prizora se krije jedna tragična priča (VIDEO)
Na najvišoj planini sveta, Mont Everestu, vremenski uslovi su veoma surovi, a ljudsko telo to teško podnosi.
> 07:09h
U planinskoj Zoni smrti, iznad 7900 metara, nivo kiseonika je toliko nizak da telo i mozak počinju da se gase.
Kad je australijski alpinista Linkoln Hol 2006. godine čudesno spasen iz Zone smrti, našli su ga kako skida odeću na temperaturi ispod nule i nekoherentno razgovara sam sa sobom, verujući da se nalazi na čamcu.
Hol je bio jedan od retkih koji je uspeo da se izvuče. Od 1924. godine (kada su avanturisti napravili prvi dokumentovani pokušaj dosezanja vrha) do 2015. godine, 283 ljudi umrlo je u pokušaju da osvaji Mont Everest.
Većina njih, odnosno, njihovih tela, i dalje je tamo. Kako se na vrh uspešno popelo 4800 ljudi, ispada da na svakih 16 koji se domognu Mont Everesta, dođe jedan koji smrtno strada.
Jedno od tih tela kraj kojeg planinari moraju da prođu je tzv. Zelena čizma. Veoma prepoznatljive čizme pripadaju čoveku koji je stradao tokom snežne mećave 1996. godine.
Leš je uvučen u pećini na putu severoistočnog grebena Mont Everesta. Svi koji prođu prisiljeni su da prelaze preko njegovih nogu koje snažno podsećaju da je put vrlo opasan.
Veruje se da je u pitanju Tsevang Paljor, član penjačkog tima od četvoro ljudi iz Indije, koji je pokušao da dođe do vrha u maju 1996. godine.
28-godišnji Paljor bio je oficir indotibetanske pogranične policije koji je odrastao u selu Saktiju, u podnožju Himalaja. Oduševio se kad je izabran da bude deo ekskluzivnog tima koji je trebalo da bude prvi indijski tim koji bi do vrha stigao sa severne strane.
Uprkos fizičkoj snazi i entuzijazmu, Tsevang Paljor i kolege bili su potpuno nespremni za opasnosti s kojima će se suočiti na planini. Harbhajan Sing, jedini preživeli iz ekspedicije, prisetio se kako je bio prisiljen da odustane od uspona zbog neprestanog pogoršanja vremena.
Iako je pokušao da signalizira ostalima da se vrate u relativnu sigurnost kampa, nastavili su bez njega. Tsewang Paljor i još dvoje stigli su do vrha, ali ih je uhvatila smrtonosna mećava dok su se spuštali.
Nakon toga više nisu viđeni, sve dok prvi penjači koji su tražili zaklon u pećini nisu naišli na zauvek smrznute Zelene čizme.
"Mislim da svi znaju priče o zelenim čizmama. Otprilike 80 odsto penjača odmara u istom skloništu gde leže zelene čizme i teško je ne primetiti telo koje leži kraj vas", ispričao je Noel Hana.
A priča o Paljorovoj smrti prepuna je kontroverzi. Još nije u potpunosti razrešeno pitanje jesu li Paljor i još dva planinara poginuli zato što su ostali ignorisali pozive u pomoć, kako bi što pre došli do vrha. Događaje s tog sudbonosnog uspona 1996. godine ovekovječio je pisac Džon Krauker, a nedavno je snimljen i film "Everest" o tragediji koja je uzela 8 života.
O samom događaju zna se gotovo sve, oluja je smanjila vidljivost, jedna grupa se odvojila, zalutala i umrla.
Napisano je nekoliko knjiga iz perspektive preživelih, ali se o Paljoru ne zna praktično ništa. Upravo zbog toga je BBC odlučio da poseti njegovo rodno mesto duboko u planinama Nepala. Njegova majka Taši Angmo prisećala se kako je bila ponosna na sina kad je upao u Indotibetansku pograničnu stražu, elitnu jedinicu posebno obučenu za rad na ekstremnim visinama. Međutim, kad je odabran za posebno težaki uspon na Everest, to joj nije rekao.
Bila je uverena da je to previše opasan poduhvat, molila ga je da ne ide, ali je nije slušao. Uostalom, upravo je bio prošao sve zdravstvene preglede, bio je u naponu snage i ništa ga nije moglo zaustaviti. Osim samog Everesta.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Youtube/Printscreen