SAM SVOJ GAZDA: Kraljevčanin Darko je mašinski inženjer, ali je otišao u obućare EVO ZAŠTO NE BRINE ZA SVOJU BUDUĆNOST

Sve je više mladih koje više boli kada im otpadne natpis, nego kada ostanu bez dela patike, otkriva obućar Darko, mašinski inženjer, a jedan od pet kraljevačkih obućara među kojima više nema mladih, jer njih taj zanat - ne zanima

Pre deset godina Kraljevčanin Darko Miljević, vlasnik obućarske radnje ,,Miljević 036" po struci mašinski inženjer, tražeći „pravi posao“ u struci, odlučio je da u 44. godini, krene u nepoznato, postane „sam svoj gazda" i - otvori obućarsku radnju.

- Radio sam razne poslove, promenio mnogo privatnika i uvideo da takav život stvara stres i ne vodi ničemu. Ukoliko se sam ne potrudiš i ne stvoriš nešto svoje u današnjem vremenu, ne možeš da uspeš i obezbediš porodici normalan život - započinje svoju priču Darko za Krug portal.

Nakon što je rešio da svoj život promeni iz korena, završio je kratku obuku kod majstora koji mu je pokazao osnove zanata. Zbog ove odluke, kaže, nije zažalio, iako smatra da će zanat za koji se opredelio, kroz dvadesetak godina potpuno izumreti. Interesovanje kod mladih za obućarski posao ne postoji, a obuća na tržištu je sve lošijeg kvaliteta.

- Trenutno u Kraljevu ima pet registrovanih obućarskih radnji, a koliko znam samo jedan kolega je mlađi od mene. Što se tiče mušterija, 99 odsto su žene, a jedan odsto su policajci i vojna lica, kojima popravljajam opremu. Ljudi su, zbog loše materijalne situacije, danas prinuđeni da kupuju nekvalitetnu obuću koja je, uglavnom, posle nekoliko meseci nošenja, doslovce u stanju raspada. Takvu obuću je ponekad zaista teško i popraviti - priznaje naš sagovornik.

Sa druge strane, i obuća „na glasu“ , iz godinu u godinu sve je lošijeg kvaliteta, a razlika između firmirane i obuće kupljene na pijaci - sve je manja.

- Ne zna se da li je lošiji kvalitet obuće, ženskih torbi ili kaiševa. Ne biste verovali koliko su lošeg kvaliteta markirane kopačke, koje se u prodavnicama sportske opreme prodaju za dvadeset i više hiljada dinara. Činjenica je, nažalost, da se obuća pravi u odnosu na tržište kojem je namenjena. Isti model patika, donesen iz inostranstva, kvalitetniji je u odnosu na onaj kupljen u našim prodavnicama, iako je ovde često i skuplji. Američke i „starke" kupljene u Srbiji su „nebo i zemlja". Izgledom su identične, prave se na istim mašinama, ali kvalitet materijala je neuporediv - smatra naš sagovornik

Ipak, Darko veruje da, kod sve većeg broja mušterija, kvalitet materijala i udobnost ne igraju više „glavnu ulogu" pri odabiru obuće, već isključivo etiketa koja predstavlja statusni simbol.

- Sve je više mušterija, pogotovo među mladim generacijama, koje više boli kada im otpadne natpis, nego kada ostanu bez dela patike. Brend je za mnoge postao najbitnija stavka pri kupovini. I u Srbiji imamo firme koje proizvode kvalitetnu obuću, ali treba tražiti one koje se ne reklamiraju previše, a konstantno imaju posla, jer takvi, uglavnom, ne kupuju mušterije imenom, već kvalitetom – uveren je Darko.

Kao veliki zaljubljenik u kožne predmete, posebno žali što u Srbiji više ne postoji nijedna kožara, dok se na tržištu mahom plasiraju nekvalitetni kožni predmeti iz Turske. Ta koža, tvrdi on, za par godina upotrebe postane tanka kao papir.

- Kada sam počinjao sa ovim poslom nisam mogao da pretpostavim koliko je koža, zapravo, predivan materijal. Ima „dušu" i bezbroj mogućnosti da se obrađuje. Od kože se, kao i od drveta, ništa ne baca. Svaki delić sam pronađe način da bude iskorišćen. Veoma se malo obuće danas pravi od kože, jer je veoma skupa na tržištu. Nekada je postojala velika kožara u Rumi, koja je imala kožu svetskog kvaliteta. Međutim, ona već desetak godina ne radi, a koža koja se uvozi je veoma nekvalitetna - objašnjava naš sagovornik.

Darko nam otkriva i da je velika predrasuda što se u našem narodu, smatra da je italijanska koža kvalitetnija u odnosu na kinesku.

- Mnogi ne znaju da su Kinezi poznati izvoznici kvalitetne kože. U Italiji, isti kožni predmet kao u Kini, platićete tri puta više, jer u Italiji uz artikal, kupujete i „ime". To u Italiji već decenijama „prolazi", kao što, očigledno, prolazi i kod naših ljudi - zaključuje Darko, mašinski inženjer koji se dobro oseća u koži obućara.

Ne znam zašto mi se na kraju našeg razgovora sama nametnula ona izreka kako se „žene u proseku, zaljubljuju sedam puta godišnje; od toga - šest puta u cipele ". Sve dok je tako – Darko, verujem ne treba da brine hoće li imati posla.

(Kurir.rs/krug.rs, J.Ristić)