Sreo kineski par koji je pobegao iz
EVROPLJANE JE RUKOVANJE KOŠTALO KORONE: Kristijan je u jeku PANDEMIJE putovao Azijom, a jedan njihov OBIČAJ spasava sve
Kristijan Iličić, hrvatski preduzetnik i travel bloger, koji je na samom početku pojave koronavirusa boravio na Tajlandu, u Indiji i Bangladešu, iz prve ruke gledao je kako se kako se taj kontinent borio s virusom.
Ovaj zaljubljenik u putovanja na Tajlandu je boravio od 3. novembra do 6. januara, uz jedan povratak kući za novogodišnje praznike. Iz Tajlanda je leteo za Filipine, gde je bio 16 dana.
Otkrio je i što su mu rekli stanovnici Vuhan, gradu gde se 31. decembra registrovan virus., s kojima je, slučajno, jednoga dana započeo razgovor u kombiju.
Kristijan je, sasvim slučajno, u februaru na Tajlandu upoznao jedan par iz Vuhana. Naime, kako je ispričao, vozili su se u istome kombiju, kada je on započeo neobavezni razgovor s njima, ii ne sluteći da dolaze iz samoga žarišta virusa.
"Naravno da sam se frapirao kada su mu rekli da su iz Vuhana. Prvo sam mislio da se šale, ali podatak se ispostavio tačnim".
“Dotaknuvši se teme koronavirusa, rekli su mi kako je cela stvar započela još početkom decembara. Dodali su da su uspeli pobeći iz Kine svega četiri sata pre nego što su se granice zatvorile”, priča mi Kristijan.
Taj je par iz Vuhana, grada u kojemu je rođen koronavirus, potpuno neometano je putovao po inostranstvu. Nisu morali da prođu čak ni karantenu.
Kako je rekao Iličić ta mera o 14 dana izolacije tada još nije bila na snazi, pa su ljudi koji su mogli biti zaraženi prešli su granicu i otišli za Tajland.
Kristijan je napomenuo da je rukovanje u Evropi ustaljeni pozdrav među ljudima, dok na Tajlandu, konkretno, toga nema.
“Onde se u znak pozdrava ljudi naklone sklopljenih ruku, bez kontakta sa sugovornikom, i to je zasigurno jedna od razlika koja je, u ovome slučaju, koštala Evropljane”, smatra Kristijan.
“Budući da u Tajland odlazim poslednjih 13 godina, ovoga puta je ipak više ljudi nosilo maske na licu. Hoteli su na recepciji imali dezinfekcijska sredstva i delili su maske. Na ulazu u trgovačke centre merili su temperaturu, a na aerodromima su bile postavljene termalne kamere”, opisuje Kristijan.
Ista stvar bila je u Brunejima, pa čak i u Bangladešu.
Svi kafići, restorani, noćni klubovi i trgovački centri u Tajlandu radili su normalno sve do 5. marta, dok je Kristijan onde boravio.
Toga 5. marta Iličić je otputovao u Bangladeš, objasnivši da procedura na aerodromu nije bila nimalo prilagođena novonastaloj situaciji. “Kontrolori bez rukavica uzimaju pasoše, mobilne, avionske karte… I tako od putnika do putnika. Ni u Indiji ni u Tajlandu ni u Bangladešu nema te svesti da se sada ipak treba malo pripaziti”, priča mi Kristijan.
U Indiji se, pak, u svim hotelima s četiri ili pet zvezdica rade stroge provere prilikom ulaska. Svim gostima lekar meri temperaturu. Ista je procedura i u trgovačkim centrima.
Što se javnoga prevoza tiče, sve je funkcioniralo normalno. “Svakodnevno sam se vozio Uberom i nikakvih problema nije bilo”, kaže Iličić.
Zanimljivo, dodaje kako je veća panika u Aziji nastala sada, otkad se virus proširio Evropom, nego kada je on još harao samo Kinom i okolnim zemljama.
Kurir.rsNet.hr/Foto Kristijan Iličić