Produkt modernog doba
PREPOZNAJTE SIMPTOME ANKSIOZNOSTI I POMOZITE SEBI: Napadi PANIKE sve su češći kod VELIKOG broja ljudi!
Sve češće se s ovim problemom susreće veliki broj ljudi. Napad panike je prirodno stanje, ali prisustvo neosnovanog straha je nefunkcionalna emocija koja ometa normalan život
Pandemija kovida 19 uticala je na mentalno zdravlje stanovništa širom sveta, pa tako i u našoj zemlji. Strah od zaraze koronavirusom, smanjeni socijalni kontakti, karantin i ekonomska situacija doveli su do toga da sve više ljudi oseća simptome anksioznosti.
Anksioznost je prirodni odgovor vašeg tela na stres, a predstavlja osećaj straha ili strepnje zbog onoga što dolazi. Prvi dan škole, odlazak na razgovor za posao ili održavanje govora mogu kod većine ljudi izazvati osećaj straha i nervozu. Međutim, ako su vaši osećaji ekstremni, traju duže od šest meseci i ometaju vam život, možda imate anksiozni poremećaj.
Iako nije uvek jasan razlog pojave anksioznosti, mnogi faktori mogu dovesti do teskobe, a neki od njih su nasleđeno ponašanje, okolnosti u detinjstvu, roditelji s kritičnim stavom i visokim zahtevima, nagomilani stres, druga zdravstvena stanja, stimulansi i opojne droge.
Prerasta u poremećaj
Anksioznost je emocija koja je često praćena fizičkim simptomima. Neki od najčešćih simptoma anksioznosti su otežano disanje, lupanje srca, napad panike, grčevi u stomaku, prekomerno znojenje, gubitak apetita itd. Može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko godina, ukoliko se simptomi javljaju duži vremenski period, mogu rezultirati anksioznim poremećajem.
Povremena anksioznost je sastavni deo života. Mogli biste da se osećate zabrinuto kada se suočite s nekim problemom. Međutim, ovaj poremećaj uključuje više od privremene brige ili straha. Simptomi koje anksiozna osoba doživljava mogu ometati svakodnevne aktivnosti, poput radnog učinka, školskih zadataka i partnerskog odnosa.
Načini samopomoći
Anksiozni poremećaji leče se medikamentnom terapijom, ali se prevazilaze i različitim vidovima psihoterapije. Međutim, uz terapiju, od velikog značaja je i samopomoć, ali i ukoliko vam se anksioznost javlja povremeno, važno je da znate kako da pomognete sebi.
Za smanjenje simptoma veoma je bitna fizička aktivnost, zato svakodnevno vežbajte i radite jogu. Takođe, važna je pravilna ishrana, zbog toga unosite zdravu hranu.
Smanjite unos kofeina i alkohola. Ukoliko se borite s ovim stanjem, važna je podrška okoline, porodice i prijatelja. Druženje s dragim ljudima sigurno će vam dobro doći.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: