STRUČNJACI REŠAVAJU DILEME KOJE MNOGE MUČE: Da li alergični na penicilin i oboleli od malignih bolesti treba da prime vakcinu

U Srbiji je proces imunizacije otpočeo 24. decembra prošle godine, a prema poslednjim pdoacima do sada je ukupno dato 2.593.838 doza vakcina, a revakcinisano je 1.112.823 građana.

Stručnjaci razrešavaju neke od najčešćih dilema koje muče one koji razmišljaju da li mogu da se vakcinišu.

Da li alergični na penicilin treba da prime vakcinu?

Pavle Zelić, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije: Nijedna od vakcina protiv kovid 19 koje se koriste u Srbiji, u sastavu ne sadrži ni penicilin niti bilo koji drugi antibiotik. Prava kontraindikacija jeste teška alergijska reakcija na sastojke vakcine, naravno da oni pacijenti koji su imali u istoriji bolesti teške anafilaktičke reakcije i istoriju hipersenzibilnosti, treba da se konsultuju sa svojim lekarom ili specijalistom pre primanja vakcine.

Praksa nam je pokazala da nijedan jedini put nismo imali nikakvu ozbiljnu anafilaktičku reakciju ni na jednu od vakcina, a da su se reakcije koje su se pojavljivale bile kratkotrajne i bez ikakvih posledica. Na vakcinalnim punktovima postoji mogućnost da se reaguje, i svako ko je primio vakcinu zna da će se zadržati 15 minuta pola sata ako se nešto desi.

Leukemija, limfomi, i druge maligne bolesti krvi nisu retkost u našoj zemlji. Da li oni koji od njih boluju treba da se vakcinišu protiv koronavirusa?

Dr Darko Antić, Klinika za hematologiju UKCS: Kod pacijenata koji su zalečeni, koji ne primaju terapiju, situacija je vrlo jednostavna - nema nikakvih prepreka da oni ne budu podvrgnuti vakcinaciji. Grupa pacijenata koji se aktivno leče mogu da se podele na dve podgrupe - oni koji se nalaze u aktivnoj fazi lečenja, tada su terapije češće, razmaci kraći, odluka o vakcinaciji je na lekaru koji vodi pacijenta i proceni da li će doći do interakcije između lekova za bolest i vakcine. Druga grupa su pacijenti na održavanju, razmaci između terapija su duži, stojimo i da i kod njih nema prepreka za primanje vakcina. Koju vakcinu bi trebalo izabrati - kod pacijenata sa hematološkim malignitetima mogu se primeniti sve vakcine koje su aktuelne i registrovane u Srbiji.

Koliko je realna opasnost od nastanka nekog našeg specifičnog srpskog soja visrusa i kako to možemo da sprečimo?

Virusolog dr Ana Banko, Klinika za virusologiju UKCS: Ne bi bilo neobično da se i kod nas stvori novi soj, šanse i kod nas su iste kao i u drugim zemljama, dakle videli smo da je virus u nekoliko zemalja registrovan sa novim varijantama, vakcinacija treba da bude što brža. Model mogu da nam budu zemlje koje su većinu stanovnika vakcinisale u nekoliko meseci ove godine. Varijabilnost virusa i stvaranje mutacije se dešava onda kada je virus predugo u ljudskoj populaciji, a to je omogućeno trajanjem pandemije, ali i kada se on nalazi u previše domaćina, ali i kod ljudi koji nemaju kompententan imunski sistem pa bolest predugo traje, međutim, vakcinacijom obezbeđujemo delimičnu ili potpunu prepreku.

(Kurir.rs/RTS)