Milutin Folić: "Potrebno je spustiti Beograd na reke kako bi se iskoristio najveći prirodni potencijal"

Grad koji leži na rekama ima tu sreću da njegovi stanovnici mogu da koriste sve blagodeti šetnje, rekreacije, sportova na vodi, kupanja, uživanja u kafićima i restoranima na obali, kao i vožnje bicikla uz reku koja opušta, prija fizičkom i mentalnom zdravlju i umiruje. Da li Beograd koristi sve potencijale svojih obala, da li su one dovoljno uređene i povezane sa gradom?

Arhitekta Milutin Folić govori o tome kako je potrebno iskoristiti najveći prirodni potencijal Beograda, šta je do sada urađeno dok je on bio gradski urbanista, koji su projekti u planu i kako bi bilo poželjno urbanistički organizovati grad tako da bude više upućen na svoje reke.

Šta predstavlja spuštanje Beograda na reke?

Generalni plan i Strategija grada Beograda od pre nekoliko godina predviđaju “spuštanje Beograda na reke” odnosno izmeštanje tranzitnog saobraćaja sa tog poteza, povezivanje centra prohodnim i uređenim ulicama tako da izlaze na reku, uređenje keja, šetališta i staza za pešake i bicikliste, kao i izmeštanje industrijskih objekata i oslobađanje prostora za parkove, sportske terene, igrališta i slične sadržaje.

Sproveden je projekat “Karađorđevom na obalu” - ulica je dobila novi sjaj, osvetljena je, fasade su dobile novo ruho, a s obzirom da je upravo ova ulica ta koju inostrani turisti sa kruzera najpre vide kada pristanu u Beograd - oni sada imaju pozitivan prvi utisak o gradu. Milutin Folić ističe kako je ovaj veliki infrastrukturni projekat obuhvatio je mnogo toga - javne zelene površine uz reku su uređene, plato ispred stepeništa takođe, kompletan kolovoz je rekonstruisan, nema više kamionskog saobraćaja, pruga je izmeštena, a pešaci su dobili široke trotoare i drvorede.

Revitalizacija starih industrijskih objekata

Kako je objasnio nekadašnji gradski urbanista Milutin Folić - jedan od značajnih aspekata sprovođenja u delo osmišljavanja novog života grada na obalama jeste i da se industrija izmesti iz centra grada, da se revitalizuju napušteni industrijski objekti i dobiju novu namenu.

„Što se grad dalje širi radijalno, sve je veći problem pokriti i svaki deo javnim prevozom, jer su troškovi veliki. I zbog toga su izuzetno važna ova tri pravca razvoja o kojima govorimo“, naglasio je arhitekta Milutin Folić i istakao da „izmeštanjem industrije iz centra stvaramo kompaktan grad, racionalno koristimo već postojeću infrastrukturu.” Kako je pojasnio - samo spuštanje na reke je u skladu sa prethodnim ciljem, jer se upravo na obalama nalazi veliki deo stare industrijske zone.

Kao najbolje primere ove strategije Folić je naveo Beograd na vodi, kao i sređivanje obale preko puta ovog prostora, a zatim i planirano sređivanje nekadašnje industrije Beko, marine Dorćol, Luke Beograd, sve do Ade Huje i Makiškog polja na drugoj strani.

Šetališta i biciklističke staze

U ovoj novoj stategiji razvoja srpske prestonice može se reći da su bicikisti i pešaci ti koji će imati prioritet i da će se njihovo mesto u gradskoj hijerarhiji značajno izmeniti nabolje.

Dobijanjem novih kilometara biciklističkih i pešačkih staza oni će oni dobiti mnogo više uređenog prostora, a dosadašnji gust automobilski i kamionski saobraćaj u pojedinim ulicama u priobalju biva pametnije preusmeren.

Pasarela i novi sjaj parka Ušće

Projekti koji su već sprovedeni u poslednjih nekoliko godina, a koji su veoma dobar primer oživljavanja prostora nadomak reke - jesu oživljavanje parka kod Ušća i izgradnja pasarele.

Pasarela je na taj način spojila Kalemegdan sa Savskim šetalištem koje se povezuje sa garažom na Beton hali, a ona sa Kalemegdanskom tvrđavom. Kod pasarele se nalazi i uređen park sa klupama i fontanom u sredini. Za izgled pasarele pobrinuli su se umetnici Ričard Dikon i Mrđan Bajić, a osim svoje praktične namene da povezuje urbani deo grada sa rekom i otvara sasvim novi prostor za građane da se šetaju i rekreiraju, osvetljena je i poseduje i lift za osobe sa invaliditetom. Ona takođe ima i estetsku funkciju s obzirom da je njen sastavni deo umetnička skulptura nastala u saradnji domaćeg i svetskog umetnika.

Oživeo je i park kod Ušća - prostor sa stazama oko Muzeja savremene umetnosti je obnovljen, kao i deo prema hotelu “Jugoslavija”. Dotrajalo drveće je zamenjeno novim i posađeno je još stabala, postavljeni su novi ivičnjaci, granitne ploče, asfaltne staze, nove klupe, rasveta, žbunasto rastinje…

Mešoviti kompleksi - za život, posao i slobodno vreme

Kako je elemente ove strategije naveo Milutin Folić - jedan od ovakvih projekata koji oživljava obalu jeste i planirani novi kompleks od toplane do Starog sajmišta i praćenje savremenih svetskih trendova gradnje objekata mešovite namene - za stanovanje, poslovne prostore i kreativne industrije uz prateće sadržaje za rekreaciju i sport. Ovakvim projektima dobija se i jači i bezbedniji nasip.

Uređenje parkova i zelenih površina nešto je što veoma znači, kako starijima tako i deci za koju su osmišljena i nova igrališta. Sve bi ovo moglo poboljšati kvalitet života naših sugrađana, starih i mladih, privući ih da više borave pored beogradskih reka i koriste prirodne lepote i bogatstva koja su godinama bila zanemarena i zapuštena.

Promo tekst