POLA VEKA OD SMRTI DŽIMA MORISONA! Vlada Džet za KURIR: Rokenrol i poezija je njim dobila neku drugu dimenziju

Na današnji dan navršava se pola veka od smrti kultnog američkog muzičara i pesnika Džima Morisona, čiji grob u Parizu i dalje predstavlja jedno od nezaobilaznih turističkih mesta pored Ajfelove kule, Trijumfalne kapije, Jelisejskih polja i Luvra.

Amerikanci će 50 godina od Morisonove smrti obeležiti objavljivanjem njegovih sabranih dela. Knjiga na 600 stranica predstavlja najopsežniju kolekciju spisa bivšeg frontmena grupe Dors, a objavljena je pre tri dana, prenosi Beta. Štampano izdanje prati i digitalna audio-knjiga sa snimkom na kojem Morison čita svoje poeme i to 8. decembra 1970, kada je napunio 27 godina. Džim Morison, čije je pravo ime bilo Džejms Daglas Morison, rođen je 8. decembra 1943. godine u američkom gradu Melburnu. Bio je pevač i vođa Dorsa i smatran je za jednog od najharizmatičnijih pevača u istoriji rokenrola. Morison je i autor nekoliko zbirki pesama, kratkih dokumentarnih filmova i ranih muzičkih spotova.

Njegova smrt u 28. godini, 3. jula 1971. godine u Parizu, zaprepastila je njegove obožavaoce. Okolnosti njegove smrti i tajna sahrana bile su predmet beskrajnih glasina i igrale su značajnu ulogu u mistici koja nastavlja da ga okružuje.

- Morison je bio zanimljivi pesnik i najtalentovaniji čovek svoje generacije. Njegovi tekstovi su dosta crni. Danas je takvih pesnika mnogo, a u to vreme to je bila novina. Do njegove pojave, rok poezija se svodila na to "ja sam tužan", a s njim je dobila drugu dimenziju. Dorsi su kao grupa doneli drugačiji način interpretacije muzike, što su posle svi prihvatili - kaže za Kurir Vlada Džet.

Do danas je Morison široko poštovan kao prototip rok zvezde - grub, privlačan i misteriozan.

Pored muzike, Morison je kao pisac i pesnik bio pod uticajem nemačkog filozofa Fridriha Ničea i pisaca i pesnika Vilijama Blejka, Šarla Bodlera, Džeka Keruaka, a posebno francuskog pesnika Artura Remboa, često govoreći za sebe da je "Rembo u kožnoj jakni".

Za života je uspeo da izda dve knjige "The Lords - Notes on Vision" i "The New Creatures". Posthumno su izdate još dve zbirke pesma "Wilderness" i svetski poznatu "The American Night".

Morison je bio jedan od retkih visokoškolovanih muzičara svog vremena. Završio je Univerzitet u Kaliforniji - UCLA, koji se smatra jednim od najboljih univerziteta u SAD.

Umetnik je dao ime grupi Dors prema naslovu knjige britanskog pisca i esejiste Oldusa Hakslija "The Doors of Perception" (Vrata percepcije) i citatu iz te knjige - "Kad bi se vrata percepcije otvorila, čoveku bi se sve pojavilo onako kako jeste - beskonačno".

Slavni reditelj Oliver Stoun snimio je film "Dorsi" o Morisonovom životu, s Valom Kilmerom u glavnoj ulozi. Film je dobro prošao kod kritike, ali je doživeo komercijalni neuspeh.

Preživeli članovi Dorsa nisu bili zadovoljni načinom na koji ih je Stoun prikazao. Obožavaoci smatraju da reditelj nije uspeo da prikaže Morisonovu poetsku stranu i da se samo držao njegovog hedonizma.

Morison je sahranjen na čuvenom groblju Per Lašez u Parizu, na kojem su sahranjeni velikani svetske književnosti, umetnosti i slavne ličnosti kao što su Molijer, Frederik Šopen, Oskar Vajld, Onore de Balzak, Marsel Prust, Marija Kalas, Žorž Bize, Iv Montan, Simon Sinjore i Edit Pjaf. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše da je bio pesnik, jer je umetnik prvenstveno tako sebe doživljavao.

Kurir/ Beta/ Ljubomir Radnaov

Bonus video: