DR PROPAST, EKONOMISTA KOJI JE PREDVIDEO KRAH 2007. SADA IMA NOVU PROGNOZU: Sledi nam majka svih kriza!

Nurijel Rubini, ekonomisa koji je stekao nadimak Dr Propast, nakon što je vrlo precizno predvideo sled događanja u finansijskoj krizi 2007-2008. godine, sada je napisao članak za Project Syndicate u kojem je najavio "stagflacijsku krizu duga“.

U članku je, piše Jutarnji list, više pesimističan nego kad je najavljivao dramatičnu finansijsku krizu.

Sada je ključna Rubinijeva teza kako su godine stimulativne fiskalne i monetarne politike dovele globalnu ekonomiju na kolosek usporenog voza koji vozi prema kombinaciji usporenog privrednog rasta i visoke inflacije.

Takvu stagflaciju već smo videli, podsjeća Rubini, 1970ih ali smo sada sa njom suočeni u kombinaciji sa spiralom dugova, što će centralne banke dovesti u nemoguću poziciju.

Razvijene zemlje i tržišta u nastajanju ulaze na nepoznatu teritoriju sporog rasta i visoke inflacije u kombinaciji s ekstremnim stepenom zaduženosti. Tako nešto još nije zabeleženo u savremenog ekonomskoj istoriji jer, u pravilu, stagflacija ne dolazi uz krizu duga.

Za razliku od 2007. kada su finansijska kriza, odnosno krah kreditnog tržišta odveli ekonomiju u smeru deflacije, sada se uz fiskalne i monetarne stimulanse generiše inflacija koja uz ogromnu stopu dugova, pogotovo javnih, stvara "majku stagflacijskih dužničkih kriza u godinama koje dolaze“, napisao je Rubini.

On upozorava da će podsticajne finansijske i monetarne politike dovesti do naduvavanja imovinskih i kredignih balona.

Znakovi upozorenja u ovom trenutku više su nego očigledni: vrlo visoki odnosi cena i zarada na deonicama, niske premije rizika, naduvane vrednosti kuća i tehnološke imovine, iracionalni optimizam prema tzv SPAC kompanijama (special purpose acquisition companies), bujanje kripto sektora, korporativni dugovi visokih prinosa, kolateralizovane dužničke obaveze, private equity i "meme deonice“, spekulativna trgovina deonicama ne dnevnoj osnovi… Ovaj bum će u jednom trenutku, najavljuje Rubini, doživeti svoj „Minski trenutak“ (trenutni gubitak samopouzdanja na tržištima), a centralne banke biće prisiljene na zatezanje te – sledi lom.

Politike koje trenudno podstiču potrošačku inflaciju i stvaraju preduslove za stagflaciju čine ekonomiju izloženom celom nizu šokova. Ti šokovi mogu da iznenade sa više strana – iz smera obnovljenih protekcionizama ili balkanizacije lanaca snabdevanja, od starenja populacije kako u razvijenim zemljama tako i onima u razvoju, od imigracijskih restrikcija i povratka proizvodnje u regije s visokim cenama rada…

Poseban je problem u tome što su centralne banke već izgubile svoju nezavisnost jer se od njih očekuje monetizacija masivnih fiskalnih deficita kako bi odgodili krizu duga.

Kako su narasli javni i privatni dugovi, ekonomije su već u tzv. klopci duga. Iako inflacija raste centralne banke boje se da zategnu monetarnu politiku kako ne bi izazvali talas bankrota, te održavaju labavu monetarnu politiku, što vodi u inflaciju i duboku stagflaciju.

Rubini, koji se mahom bavio tržištima u razvoju upozorava da će upravo ona biti u većim problemima nego prezadužene razvijene zemlje.

Dok će razvijenim zemljama kao u 1970im inflacija barem smanjiti realnu vrednost dugova sa fiksnim prinosima, zemlje u razvoju sa dominantno dugovima u stranoj valuti biće u većoj opasnosti.

Uz to, inflacija će u jednom trenutku, kao i osećaj neizvesnosti, dovesti od širenja kamatnih spredova i povećanja premije na rizik.

Koliko će scenario biti loš teško je proceniti, ali Rubini veruje kako će rast indeksa mizerije (zbroj stopa inflacije i nezaposlenosti), tražiti odlučnu reakciju centralne banke za rezanje inflacije.

Poslednji guverner američkih Federalnih rezervi koji je u borbi protiv inflacije zaoštrio monetarnu politiku i dizao kamate bio je Pol Volker. On se sa inflacijom obračunavao početkom osamdesetih.

Posldica tog nužnog obračuna s inflacijom bila je recesija s dvostrukim dnom u Sjedinjenim Državama te dužnička kriza Latinske Amerike i drugih delova sveta, uključivši i SFRJ.

Problem je što su sada nivoi zaduženosti oko tri puta viši nego 1970ih pa bi anti-inflacijska akcija mogla da dovede do ekonomski depresije, odnosno nečeg mnogo težeg od obične recesije.

Kurir.rs