TUGA RATA U AVGANISTANU Izbeglice koje su pobegle u Kabul od talibana spavaju na ulici, nemaju novca, gladni su! ŽELE MIR

Kada stignu tamo, mnogi od njih se suočavaju s atim da moraju da spavaju u napuštenim skladištima ili na ulicama. Oni se muče da nađu franum, skloništa. kao i druge osnovne potrepštine, kao što su lekovi, prenosi BBC.

Ali smatraju da nemaju baš puno izbora - to su ili poteškoće u Kabulu, ili potencijalna smrt u njihovom rodnom regionu.

Sada se hiljade ljudi okupilo u improvizovanim kampovima na šipražju na periferiji grada.

Asadulah, 35-godišnji prodavac iz provincije Kunduz, doputovao je do prestonice sa ženom i dve ćerke ove nedelje nakon što su Talibani zapalili njegovu kuću.

-Bio sam prodavac na ulici, prodavao sam hranu i začine, ali kada su Talibani napali došli smo u kabul, rekao je za BBC.

-Sada nemamo novca da kupimo hleb niti da nabavimo lekove za našu decu, dodao je.

Asadulah i njegova porodica proveli su noć na ulici.

-Sve što smo imali je zapaljeno, tako da smo došli u Kabul da molimo Boga da nam pomogne. Rakete i minobacači su pogodili našu kuću...u proteklih sedam dana došlo je do teških sukoba, nismo imali hleba za jelo i sve pekare, prodavnice i pijace su bile zatvorene, rekao je on.

žena, koja je želela da ostane anonimna, rekla je za BBC da je napustila svoj dom sa nmužem i decom. Njen muž je, kako je istakla, ranjen u ratu.

-Imali smo dobar životm ali u eksploziji bombe smo izgubili naš dom i došli smo ovde. Napustili smo kuću sa jednom haljinom i bez novca, dodala je.

Humanitarne organizacije su upozorile na porast internacionalno raseljenih lica u Avganistanu odkad su američke snage napustile područje te zemlje nakon 20 godina.

Kampanja je započela 2001. godine nakon napada 11. septembra.

Od povlačenja trupa sukobi između talibana i vladinih snaga su eskalirali. Talibani su zauzeli najmanje osam od 34 provincijska grada u zemlji i prete da će ih još zauzeti.

Vašington post koji se pozvao na anonimni izvor pisao je da će Kabul pasti u narednih 90 dana i da su to procene američke vojske.

Ovi nemiri izazvali su porast broja ljudi koji napuštaju svoje domove kako bi se domogli prestonice. U julu su UN upozorile da je još oko 270.000 ljudi interno raseljeno u zemlji nakon što su trupe počele da odlaze - procenjuje se da se taj broj povećao u poslednjih nekoliko dana.

Uprkos svemu tome, više od 1.000 civila je ubijeno, podaci su Ujedinjenih nacija.

Nevladine organizacije kažu da će ovo masovno raseljavanje posebno teško pogoditi žene i decu.

-Vidimo mnogo izveštaja o potrebama zdravstvene zaštite, rodno zasnovanom nasilju, seksualnoj eksploataciji, zlostavljanju i trgovini ljudima, rekao je za BBC Džared Rovel, državni direktor danskog veća za izbeglice u Avganistanu.

-Prerani brakovi će biti veliki problem za devojke i mlade žene, jer se one prodaju kako bi dobile novac da prehrane svoju porodicu. To su pitanja, koja su oduvek bila problem, a sada će postati ozbiljnija, dodaje.

Osim hrane, skloništa i zdravstvenih i sanitarnih potrepština, kaže Rovel, raseljenim osobama u Kabulu očajnički je potreban novac.

-Zaista je važno da ljudi imaju pristup višenamenskom novcu, kaže on.

-Gotovina je takođe posebno važna u ovom trenutku, posebno kada se presele u veliki grad poput Kabula koji ima visoke cene hrane i tržište sa promenljivim cenama zbog trenutne nestabilnosti, objasnio je Rovel.

Za Asadulaha, njegova jedina nada je da se njegova porodica jednog dana može vratiti normalnom životu u Kunduzu.

-Želimo da se vratimo i tamo nastavimo život, kaže on.

-Nadamo se da će jednog dana u Avganistan doći mir i da će naša zemlja biti slobodna, dodaje.

Kurir.rs