Sutra se navršava mesec dana od saobraćajne nezgode na Karaburmi, koja se u kratkom roku pretvorila u nesreću, a kada je oca sa dvojicom sinova udario automobil na pešačkom prelazu u Ulici Marijane Gregoran. Autom je udaren otac Mihailo sa svojim sinovima Lukom i Stefanom (9), koji je četiri dana kasnije podlegao povredama u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj ulici, uprkos naporima lekara.
Stefanov deda, Slobodan Balić, za Telegraf.rs kaže da su mu mesec dana od ove tragedije kao godine. Dani mu prolaze, kako mi reče "ajde, nekako", a noći "nikako". Svaku rečenicu preseca sa umetnutom: "Ne dao Bog nikome da mu strada dete".
- Mnogo je teško. Kao da je prošlo mnogo više od mesec dana. Sanjao sam ga jednom. Otišao sam posle na groblje, u crkvu. Mnogo je teško. On je bio veselo dete. Baš je bio veseo. Bio je fudbaler i mnogo je voleo fudbal - priča u suzama deka Slobodan, od kog su se i vraćali kada se desila ova tragedija koja je Karaburmu, a zatim i ceo Beograd podigla na noge.
Povređeni su i Stefanov mlađi brat Luka, i otac Mihajlo. Rane zarastaju. One na telu, u duši nikako. Nikome iz porodice Balić. Mlađi Luka, malog Stefana pominje svakog dana.
- On je još u gipsu. Polomljena mu je butna kost. Svaki dan idem da ga vidim. Zove me da dođem. Čim on spomene Stefana, ja izađem iz sobe napolje. Ne znam šta da mu odgovorim, a da ne počnem da plačem, onda se pokupim i izađem. Smirim se, pod terapijom sam i ja, pa se vratim - priča deka Slobodan za Telegraf.rs.
Na dan kada ih je Lazar G. (38) pokosio na pešačkom prelazu "citroenom", padala je kiša. Deka Slobodan je sinu rekao da sačeka još malo, pa da krenu kući. Otvorili su kišobrane, i krenuli.
- Kiša je padala tog dana. Ja kažem: "Hajde, malo sačekaj da kreneš kad stane. On kaže: "Ma, nema veze. Idemo mi". Uzeli su kišobrane i krenuli. I... - kroz suze priča Slobodan:
- Ne dao Bog nikome da izgubi dete. Mnogo je teško. Dan mi prođe, ajde, nekao. Noć nikako. Najgore mi je kad idem kod njih. Moram da prođem gore, jer su oni na okretnici. Prođem gore, vidim mural njegov. Uhhh.
Ova nezgoda, koja se na kraju završila jednim smrtnim ishodom, dogodila se u nedelju, 18. jula oko 20 časova u Ulici Marijane Gregoran kod broja 50. Vozač je pobegao sa lica mesta i sakrio se, a prema tada prvim informacijama, stariji dečak Stefan (9), još tada je bio u lošem stanju.
Mali Stefan je, nažalost, imao prelom baze lobanje, krvarenje u mozgu i traumatsko oštećenje mozga. Odmah je upao u komu. Preminuo je četiri dana kasnije.
U četvrtak, 22. jula, desilo se ono što niko nije želeo. Stefan (9) je podlegao povredama u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Tada je počeo i miran protest građana na Karaburmi.
Okupljeni građani su tražili da se uhapsi vozač i preispita odgovornost sudije Radmile Đerić, koja ga je pustila na slobodu. Uprkos svemu, nije mu određen pritvor.
Dan nakon Stefanove smrti, u petak, 23. jula Lazar je uhapšen ponovo Ulici Dragoslava Srejovića na Karaburmi. Prethodno je tužilaštvo uložilo žalbu na odluku Prvog osnovnog suda da se on pusti na slobodu, pa je odluka preinačena, on uhapšen i određen mu pritvor. Mali Stefan je sahranjen u subotu, 24. jula na Novom groblju u Beogradu.Dok njega nema, pravda čeka.
Kurir.rs/Telegraf