opis odmora početkom 1970-ih godina u sfrj
OVAKO SE NEKAD IŠLO NA MORE, FIĆOM, SPAČEKOM I TRISTAĆEM Kako je letovanje izgledalo 1973, a koliko je koštalo u markama 1976!
Letovanje u Miločeru koštalo je 715 maraka, u hotelu "Avala" u Budvi 545 maraka, u bungalovima na Lapadu 445, a u dubrovačkom hotelu "Stadion" 420 maraka
> 16:30h
Na društvenoj mreži Fejsbuk pojavio se snimak iz SFRJ arhiva načinjen 1973. godine na kojem se vidi kako je nekada izgledao odlazak na letovanje. "Jutro je i ovi motorizovani turisti iz Čehoslovačke nastoje da što pre spreme svoje šatore u automobile, jer se još istog dana žele okupati u moru", ovim rečima narator započinje opis odmora početkom 1970-ih godina.
Osim čehoslovačkih turista, na snimku se spominju nezaobilazne saobraćajne gužve, a putovanje Jadranskom magistralom ponekad nakratko turisti prekinu zbog smokava pored puta, a ponekad i zbog kratkog kupanja.
Narator prati putovanje od Plitvičkih jezera do Biograda, a posebno naglašava lepote 16 Plitvičkih jezera istovremeno se požalivši kako je put preuzak za veliki broj automobila i autobusa koji tuda svakodnevno prolaze. "Naše je putovanje završeno, a već sam pogled na uznemireno more vraća umornim putnicima dobro raspoloženje", ovim rečima se završava snimak, a i putovanje do konačnog odredišta.
Koliko je koštalo letovanje u Jugoslaviji 1976.
Jugoslovenski turizam je tada cvetao. Iz kojih zemalja je dolazilo najviše turista i u kojim mestima su letovali? Koje su cene aranžmana bile u Jugoslaviji, a koje u poznatim evropskim letovalištima?
Kako je pisalo u Ilustrovanoj politici iz 1967. godine, jugoslovenski turizam je tada dobijao priznanja svuda u svetu. Italija i Španija su nas smatrale konkurentima, ali velika šansa nije još iskorišćena. Zarađeno je oko 200 miliona dolara, mada je moglo i više.
Prema statističkim podacima, zaključno sa septembrom u Jugoslaviji je te godine letovalo 3.344.000 stranih turista, što je 184.000 više nego u istom periodu prethodne godine, objavio je B92. Najveći broj gostiju je dolazio iz Nemačke, Austrije i Italije.
Nakon njih najviše je bilo turista iz Francuske, Češke i Velike Britanije. Najveće interesovanje je bilo za primorska letovališta, pa za planine i banje. Od primorskih mesta najposećeniji su bili Petrovac na Moru, Kraljevica, Mali Lošinj, Poreč, Selce, Vodice, Umag, pa onda Opatija, Herceg Novi, Dubrovnik, Split i Portorož.
Te 1967. godine je bilo 20 miliona "izletničkih" turista - onih koji idu na izlete, službena putovanja ili su u tranzitu. Zabeležen je takođe i porast broja domaćih turista u odnosu na 1966. godinu - 3.924.000. Povećao se i broj Jugoslovena koji su putovali u inostranstvo - do septembra 1967. godine u inostranstvo je putovalo 4.360.000 Jugoslovena, što je u poređenju sa 1.887.000 za isti period prošle godine veliki pomak. Turizam je počeo da cveta krajem pedesetih i početkom šezdesetih, a reklamu na svetskom turističkom tržištu su nam doneli jeftin hotelski smeštaj, hrana i prevoz.
Letovanje u Miločeru koštalo je 715 maraka, u hotelu "Avala" u Budvi 545 maraka, u bungalovima na Lapadu 445, a u dubrovačkom hotelu "Stadion" 420 maraka S druge strane, u evropskim poznatim letovalištima cene su bile sledeće - letovanje na Majorci je koštalo od 379 do 585 maraka, u rumunskom letovalištu Mamaji od 399 do 561 maraka, u italijanskom Riminiju 309-388, u Kapriju 449-738 maraka, u Zlatnim pjascima u Bugarskoj od 358 do 598 maraka.
Kurir.rs/HRT/B92/Ilustrovana politika