nemački izbori
MERKEL ODLAZI, I SAMO TO JE SIGURNO: Trka za mesto nemačkog kancelara upravo je postala neizvesna
Ko će zameniti Angelu Merkel na mestu nemačkog kancelara je pitanje od milion dolara za koje, dva dana pred izbore, niko nema odgovor.
Najnovije, i poslednje, veliko ispitivanje javnog mnjenja uoči izbora u nedelju pokazalo je da socijaldemorate (SPD) imaju 25 posto podrške a Hrišćansko-demokratska unija (CDU) 23 posto.
SPD su nedeljama bili favorit samo da bi im u poslednje vreme podrška opala na vrlo tanušnu većinu, iako je lider Olaf Šulc "počistio" protivkandidate u svim TV debatama, vešto koristeći položaj ministra finansija i predstavljajući sebe kao de fakto naslednika politike Angele Merkel (iako je njen izbor bio Armin Lašet, šef CDU) tako što je šaljivo skupio šake u oblik romba, kako to radi Merkel.
Sa druge strane, kolaps podrške CDU i njihovom koalicionom partneru CSU posledica je "mlakog" kandidata u vidu Armina Lašeta i brojnih gafova koje su imali tokom kampanje, uključujući i loše reagovanje na katastrofalne poplave proteklog leta.
Čak i ako uspeju da stignu SPD na ćelu sa Olafom Šolcom, koji je "viđen" za kancelara, CDU će na ovim izborima imati jedan od najlošijih rezultata u poslednjih gotovo osam decenija.
Stranke koje bi još mogle da uđu u Bundestag i samim tim u koalicionu vladu, pa samim tim i da utiču na to ko će biti kancelar su: Zeleni sa 16 posto podrške, liberalni FDP sa 12 posto, ultradesničarska Alternativa za Nemačku sa 10 posto i Levica sa 6 posto.
Trostrana koalicija deluje kao neizbežan ishod izbora, prvi put na nacionalnom nivou, što je posledica sve veće iscepkanosti nemačke politike koja je, istina, prisutna i u drugim evropskim zemljama.
Rezultat će imati dalekosežne posledice na način funkcionisanja nove vlade, kao i na položaj Nemačke kao lidera Evrope. Očekuje se da će posle izbora, uslediti nedelje ako ne i meseci žustrih rasprava oko formiranja nove vlade.
Kurir.rs