ALEKSANDAR JE BIO NA CRNOJ SVADBI? Tvrdi da VLAŠKI OBIČAJ nije samo babska priča, evo kako on DO DETALJA SVE OPISUJE!

Serija "Crna svadba" zagolicala je maštu mnogih svojim neobičnim ritualima zasnovanim na takozvanoj vlaškoj magiji, mistikom, dozom horora, ali i istinitim događajem iz 2007, kada je Nikola Radosavljević u Jabukovcu ubio devetoro svojih komšija.

Aleksandar Repedžić, kustos-etnolog Muzeja Ponišavlja u Pirotu, i sam pripadnik vlaške zajednice, ističe za "Novosti" da u vlaškim obredima nema ničeg ni bizarnog ni senzacionalističkog, već da se tu radi o nerazumevanju vlaške kulture iz ugla srpskih etnologa.

Inače, crna magija nikada nije naučno dokazana, ali u narodu je mnogo više onih koji veruju u nevidljivu silu, nego ostatak drugih.

Upravo on je, kao jedan od retkih, navodno je prisustvovao običaju koji je izazvao najveću pažnju javnosti i po kojem je serija i dobila ime "Crna svadba".

Nunta njagra, kako se crna svadba naziva na vlaškom, praktikovala se u okolini Zvižda i Homolja poslednji put 2003, a Redžepić je ovom običaju prisustvovao u Rašancu kod Petrovca na Mlavi, godinu dana kasnije.

- Baka je sanjala da se njen pokojni unuk na onom svetu oženio, ali da je potrebno da i na ovom svetu bude oženjen. Tu obavezu je prihvatila njegova drugarica, koja godinu dana nije smela da ima dečka, morala je da bude verna kao da joj je "muž" i dalje živ - ističe Repedžić.

Sam običaj crne svadbe podrazumevao je navodno namenjivanje devojke, u ovom slučaju drugarice rano nastradalog momka, ali je njen raskid imao niz simboličnih obrednih elemenata. Nosio se barjak, "svatovi" su išli u povorci do groba "mladoženje":

- Nema tu pravog čina venčanja. Na dan raskida crne svadbe priređuje se daća, odnosno pomana. Okite se "svatovi", kola i ide se na groblje, lomi se barjak i ostavlja na grobu pokojnika. Treba razumeti tugu porodice koja je u tom trenutku ostala bez jedinog naslednika, još i usvojenog, koja ostaje bez poroda i bez ikog svog - objašnjava Repedžić.

- To treba posmatrati kao deo narodne religije i kulturnog nasleđa jednog naroda. Uostalom, crna svadba i venčavanje sa pokojnikom pominje se i u Maškonovoj "Istoriji Rima" i taj običaj bio je rasprostranjen širom Rimskog carstva i kao takav opstao do dana današnjeg.

Kurir.rs/Novosti/M.M.

Bonus video: