NOVA KALEDONIJA NIJE BARBADOS: Arhipelag u južnom Pacifiku definitivno ostaje Francuska

Glasači na francuskom ostrvu Nova Kaledonija u Pacifiku većinom su se izjasnili da ostanu deo Francuske.

Većina birača je na trećem i poslednjem referendumu glasala protiv nezavisnosti, a referendum je obeležila rekordna suzdržanost građana, naročito posle poziva separatista na bojkot glasanja koje je trebalo da označi završetak procesa dekolonizacije započet pre više od 30 godina u ovoj francuskoj prekomorskoj teritoriji sa posebnim statusom u jugozapadnom delu Tihog okeana.

"Stanovnici Nove Kaledonije su odabrali da ostanu Francuzi. Odlučili su to svojevoljno", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.

Čak 96,49 posto birača odabralo da ostane deo Francuske, saopštili su lokalni zvaničnici. Ukupna izlaznost je oko 41 odsto, što je manje od polovine izašlih na referendumu prošle godine. Tada je 46,7 odsto glasača bilo za razlaz za Francuskom.

Novu Kaledoniju je kolonizovao Napoleon Treći, bratanac Napoleona Bonaparte, u 19. veku.

U pitanju je veliki arhipelag na kojem živi oko 270.000 stanovnika istočno od Australije i nalazi se na 10 vremenskih zona ispred Pariza, a ima i francusku vojnu bazu, zbog čega je važan za francuske geopolitičke ambicije u Indo-Pacifiku.

Zagovornici nezavisnosti najavili su da neće izaći na glasanje, uz objašnjenje da je nemoguće organizovati "poštenu kampanju" s obzirom na pandemiju koronavirusa koja je zahvatila arhipelag.

"Mene zanima kakvo ćemo društvo sada graditi", rekla je jedna stanovnica glavnog grada Nume, dodavši da je na biračko mesto "izašla jer je to smatrala građanskom dužnošću" ali misli da "ovaj referendum nema previše značaja jer je pola stanovništva odlučilo uopšte da ne glasa”.

Ovo je ipak ključan korak u procesu pokrenutom 1988. Matinjonovim sporazumima u Parizu kojima je "zapečaćeno" pomirenje Kanaka, prvih stanovnika Nove Kaledonije i Kaldočea, potomaka belih doseljenika (većinom francuskih), nakon višegodišnjeg nasilja i napetosti.

Nakon što je na referendumima 2018. i 2020. nezavisnost odbačena, danas je treći i poslednji put 185.000 stanovnika sa pravom glasa trebalo da odgovori na pitanje da li žele nezavisnost.

U pozadini glasanja su sve zategnutiji odnosi između Pariza i njegovih saveznika u regiji.

Australija je razmesnela Francuze otkazivanjem ugovora o kupovini njihovih podmornica i bezbednosnim savezom sa Britanijom i SAD (AUKUS).

Istovremeno, jača uloga Kine u regionu i pojedini eksperti su smatrali da bi nezavisna Nova Kaledonija bila podložna uticaju Pekinga, naročito jer je Kina najveći uvoznih njihovih ruda, naročito nikla.

Kurir.rs/Agencije