ĐILASOV MODEL LOPOVLUKA: Sem što je na stečaju BK TV grabio za 290.000 evra, na navodnom spasavanju DS uzeo NAJMANJE 215.000 EVRA!

Slučaj protivzakonitog pokušaja Dragana Đilasa da na prevaru izbegne plaćanje duga od 290.000 evra prema BK televiziji u stečaju, nije bio jedini put kada je bivši gradonačelnik Beograda pokušavao da ostvari dodatnu zaradu na nevolji drugih.

Nešto slično Đilasu je pošlo za rukom u slučaju otkupa duga Demokratske stranke, kada je, doduše na zakonit, ali krajnje nemoralan način, na nevolji političke organizacije koju je vodio uspeo da zaradi preko 200.000 evra.

Iako su tokom njegovog boravka na vlasti Đilasove firme ostvarile prihod od 619 miliona evra, od čega je njegov profit iznosio 105 miliona iste valute, vlasniku kompanije Multikom i njene stranke SSP to nije bilo dosta, pa je svaku priliku koristio da u džepove strpa još pokoju stotinu hiljada evra.

Alavost na novac

Kao što je Kurir otkrio, u februaru 2007. godine, nakon pokretanja stečaja nad BK televizijom, a u dogovoru sa bivšim direktorom te firme, Đilasova Dajrekt medija izdala je lažnu fakturu kako bi izbegla plaćanje duga prema bivšoj Karićevoj firmi u iznosu od 290.000 evra. Đilas je u ovoj nameri osujećen samo zahvaljujući savesnom radu i odlučnosti stečajnog upravnika, koji je pravdu zatražio pred sudom, da bi Apelacioni privredni sud i Vrhovni kasacioni sud svojim pravosnažnim presudama naložili Dajrekt mediji da taj dug u celini isplati, uvećan za iznos zatezne kamate i sudskih troškova.

Međutim, u jednom drugom slučaju, koristeći dužničke nevolje Demokratske stranke u vreme kada je bio njen predsednik i neposredno nakon toga, Đilas je uspeo da u svoje džepove strpa preko 200.000 evra. Prema internom izveštaju o kontroli trošenja finansijskih sredstava koji je u novembru 2017. sastavila specijalno formirana radna grupa DS, pod maskom navodnog spasavanja stranke od bankrota, Đilas i mala grupa njegovih saradnika uspeli su da je gurnu u još veće dugove, ali i da u tim okolnostima za sebe ostvare dodatne zarade.

U izveštaju se konstatuje da je „finansijski moćna manjina unutar stranke, brinući isključivo o ličnim i korporativnim interesima, urušila ugled i trajno nalepila etiketu ‘žutih lopova’ svim članovima Demokratske stranke...“, dok se glavna krivica za finansijsku dubiozu nekada najveće stranke u Srbiji pripisuje Draganu Đilasu i Bojanu Pajtiću, koji su ovu partiju bukvalno gurnuli u dužničko ropstvo prema Đilasu kao svom najvećem poveriocu.

Zaradio na bankrotu

Pod maskom navodnog spasavanja DS od bankrota, u vreme kada je bio njen predsednik, Đilas je od visokih stranačkih funkcionera najpre zahtevao da svoje stanove i nekretnine založe kao garanciju da će kredit pozajmljen od Razvojne banke Vojvodine biti vraćen. Tom „pozivu“ se odazvalo 18 funkcionera stranke, među kojima je bio i sam Đilas. Međutim, 28. januara 2014. godine svoj prvobitno založeni stan Đilas zamenjuje novčanim depozitom od 200.000 evra, što je učinio kako bi od stranke dobio nadoknadu štete u vidu kamate od pet odsto na položene depozite. Nakon što je RVB deo duga naplatila iz položenih depozita, uključujući i onog Đilasovog, automatski su aktivirane odredbe Aneksa I ugovora o obezbeđenju tuđeg duga, koje su dovele do toga da su obaveze koje je DS imao prema banci dodatno uvećane prema garantima, među kojima je bio i bivši gradonačelnik Beograda.

Posebnu kreativnost, međutim, Dragan Đilas je ispoljio u kasnijoj operaciji otkupa duga DS prema RVB. Predstavljajući se i u tom poslu kao spasilac stranke, koji navodno na sebe preuzima ulogu poverioca koji će biti „mekši“ od banke, neposredno nakon što je poziciju šefa stranke prepustio Bojanu Pajtiću, DS je sa Đilasovom firmom Multikom potpisao ugovor o poravnanju, dok je Multikom sa RVB istog dana potpisao ugovor o ustupanju potraživanja. Tim ugovorima ukupan dug DS, koji je prema RVB iznosio 49,4 miliona dinara, Đilas je otkupio za 40,2 miliona dinara ukupno sa pratećim troškovima.

Za taj novac Đilas je dobio potraživanje od svoje stranke u iznosu od 49,4 miliona dinara sa kamatnom stopom od 1,4% mesečno, kao i iznos od 1,9 miliona dinara za nastale troškove, koje je isplatio RVB. Prema zaključku izveštaja DS, Multikom grupa je tim poslom ostvarila dobit od 11 miliona dinara (skoro 100.000 evra) samo na razlici između cene koju je platila i iznosa koji će naplatiti od DS, dok je Đilasova firma dodatnu zaradu ostvarila naplatom kamate od 1,4% mesečno na ukupan iznos duga.

Ovim poslom ne samo da DS nije olakšan teret duga prema banci već, naprotiv, on je još više uvećan pošto je Multikom kamatu od 1,4% zaračunavao na iznos od 49 miliona, dok je RVB tu kamatu zaračunavala na iznos glavnice od 39 miliona dinara. Po osnovu ovog ugovora, Multikom je godinama nakon toga svoja potraživanja naplaćivao prinudnom naplatom, čime je račune DS konstantno držao u blokadi.

Koliko je inkasirao

Prema podacima iz izveštaja o kontroli finansija DS, Dragan Đilas je tokom navodnog spasavanja stranke do novembra 2017. godine zaradio 215.000 evra, s tim što se taj iznos svakodnevno dodatno uvećavao s obzirom na to da je i dalje zaračunavana kamata od 1,4% mesečno na preostali iznos duga od 55 miliona dinara.

Zanimljivo je da je prva odluka koju je Bojan Pajtić doneo nakon preuzimanja funkcije predsednika DS, koju mu je Đilas olako i bez borbe prepustio, bila ona o potpisivanju ugovora o preuzimanju duga RVB od strane Multikoma, što je vlasniku ove kompanije omogućilo da ostvari pomenutu zaradu.

Zahvaljujući okolnosti da su godinama nakon toga gotovo celokupni prihodi stranke odlazili na namirivanje Đilasovih kamata, ovom operacijom lider SSP uspeo je da svoju bivšu stranku stavi u položaj dugoročnog dužničkog ropstva i defakto je prevede u svoje privatno vlasništvo. To u velikoj meri objašnjava i današnje servilno držanje rukovodstva DS prema SSP i njenom lideru, koji svom vazalnom partneru redovno nameću štetne političke odluke, poput one o bojkotu izbora prošle godine, koja je DS donela dodatne finansijske probleme.

Kurir.rs/ Ekipa Kurira Foto: