FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Stranka od reči

Cinik bi dodao - stranka od reči do reči. Pročitah jutros blagu vest da je Guzijan Jeremić ponovo izabran za predsednika Narodne stranke. I prva mi pomisao bi: mora da je to bila tesna pobeda, mora da je bilo sijaset kandidata, mora da je neizvesnost bila velika. Ali vest da je Jeremić predsednik nečega i nije neka vest. On je uvek predsednik nečega.

Ali ako to nije vest, svakako je vest - i to još blaža od prve - da je istom zgodom Narodna stranka usvojila Deklaraciju o revanšizmu i odgovornom upravljanju rudnim blagom. (Krv ti jebem.)

Evo zašto je to vest. Zato što je Narodna stranka prva nekomunistička (možda i antikomunistička) stranka od stvaranja sveta koja je revanšizam ozvaničila kao sastavni (možda i najprimamljiviji) deo svog programa. Čak je i SKP (b) - najrevanšističkija stranka u istoriji - bila maličice diskretnija. Revanšističke namere je eufemistički nazivala „eksproprijacija eksproprijatora“ i predstavljala ih kao istorijsku nužnost, ne kao osvetničku nameru.

Kako god, narodna revanšistička deklaracija zaslužuje da bude citirana. „Narodna stranka“, između ostalog kaže deklaracija, „daje reč da će obezbediti donošenje i striktno sprovođenje zakona i drugih propisa koji imaju za cilj otkrivanje, obelodanjivanje, javnu osudu i pravno sankcionisanje u skladu sa Ustavom i zakonima pojedinaca, grupa i pravnih lica za dela kojima su kršena ljudska prava i slobode građana, kojima su građani izlagani zlostavljanju.“

Pominje deklaracija i „sankcionisanje finansijskih zloupotreba političke moći“ i „oduzimanje nacionalnih frekvencija nenarodnim televizijama“, ko da odoli da ne glasa za NS, stranku pravednika među narodima.

E sad, ako hoće da bude stranka od reči, Narodna stranka bi se morala najpre revanširati sopstvenom predsedniku, koji je - ne tako davno, nije delo zastarelo - državnim parama platio otkup onom umlaćivaču Kovačeviću, koji je po povratku u domovinu ponovio delo i opet dopao zatvora, u kome je i ostao jer je imao peh da Guzijan više ne bude na vlasti. Budući da i zatvorenici imaju pravo glasa, NS može računati na njegov glas.

Živo me interesuje da li bi se Peščanik Svetlana zapitala da li bi Guzijan Jeremić mogao proći lustraciju, pređašnje ime za neuspeli revanšizam. Ne mogu, naravno, dokazati, ali garantujem da bi za vlade Zorana Đinđića akcija otkupljivanja siledžija parama poreskih obveznika bila nemoguća, takođe garantujem da bi i Jeremić, u ovakvoj alotropskoj modifikaciji, bio nemoguć.

Jeremić je postao moguć - štaviše neizbežan - onoga trenutka kad su složna braća (imena i prezimena poznata redakciji) streljala Đinđića i (sa izvesnim zakašnjenjem) instalirali rezervnog Miloševića, Koštunicu i - da se Vlasi ne bi dosetili, kao što se nisu ni dosetili - JexS-a Tadića, koji su započeli (i dovršili) restauraciju (i cementiranje) političkog sistema klerikalnog burazerskog pluralizma. Koštunica je u penziji, ali su Tadić i Jeremić i dalje u igri. Šta da vam kažem. Glasajte za njih, ne oklevajte.