FAMOZNO SVETISLAV BASARA: MENTALNA EKOLOGIJA

Unadljudskim naporima da bez napora, s po muke štono se kaže, strmopizdi Visokog Vučića, deo srpske javnosti - koja se bez ikakvog pokrića, umesto vlast pod B (na čekanju), naziva opozicijom - nakon što mu je konkurs za Krivokapića i Stanivukovića propao, pronašao je čarobni štapić u ekologiji, ideji zelenila, čistog vazduha i nezagađenih voda.

Protiv kojih, da ne bude zabune, moja neznatnost nema ništa. Daleko od toga. Ali ima neka zakeranja. Zakeranje prvo. Svesti u Srbiji političku agendu na ekologiju istovetno je situaciji u kojoj su osobi u trećem stadijumu raka mozga prioriteti fejslifting i farbanje kose.

Namerno sam iz bogate ponude rakova izabrao rak mozga, jer stvar ima veze s mozgom. Ekološka svest i pokreti - i politike koje su se iz njih formirale - nastaju u industrijskim zapadnim društvima koja su u 19. i u dobrom delu 20. veka temeljno zagadila prirodnu sredinu, pa kad su zgrnula pare - i kad su videla da će mast otići u propast - prljave industrije izmestile u zemlje trećeg i četvrtog sveta - u koje spada i naša matuška Srbija - a svoje zemlje lepo očistile i pospremile.

Lepo pre neki dan reče najveći talenat srpske politike - „ikada“ što rekle tupoumne novindžije - Čeda Jovanović: obrni-okreni, trt ili mrt, isterali Rio titno ili ga ne isterali, Srbija se (po svemu sudeći zauvek) profilisala kao zemlja četvrtog sveta, koja je osuđena na obavljanje prljavih poslova ovog sveta.

Evo zašto je tome tako. U dvovekovnim satiranjima na zaokruživanju nacionalne teritorije - glavnom uzroku involucije u kojoj smo se našli - straćeno je nacionalno vreme. A vreme je jebeni igrač. Kad istekne, više nema leka. Pokazaćemo to na primeru Novaka Ðokovića, bliskog srpskom srcu, a i aktuelnom.

Talenat za tenis kojim je Novak prirodno obdaren ne bi ni za „t“ bio manji da je „naš Nole“, umesto sa pet-šest, krenuo da trenira s petnaest godina, ali bi - da je učinio tako - dogurao hajde da kažemo do 178. mesta na ATP listi (ako se ta lista tako zove). A da je ošljario i lenčario - kao što nije - pa se reketa dohvatio sa dvadeset godina, dogurao bi do uglednog rekreativca, šampiona lokalnih amaterskih turnira na Kalemegdanu. I ni makac dalje.

To vam je tako, pa vi i dalje „zaokružujte“ nacionalne teritorije na kojima - kad (i ako) budu zaokružene - više neće biti nikoga da živi, a u kojima, ako poneko i prekostane u životu, neće biti ni čisto ni zeleno.

Eventualna kontrola (ireverzibilne) štete svodi se na (eventualno) zaustavljanje dodatnog gubljenja vremena, ali bi za taj projekat bila potrebna duhovna ekologija, veliko spremanje mozgova, organizovano čišćenje vekovnih naslaga mentalnog toksičnog otpada, uklanjanje arhaičnih resantimana i suzbijanje loših emocija.

Tek bi u tom (maltene neverovatnom) slučaju Srbija mogla da ozeleni, a malčice bi se pročistili i vazduh i voda.