DANAS JE VELIKI DAN ZA VRANJE: Tamo svi znaju čoveka koji je TURCIMA OBEĆAO JEDNU STVAR i obezbedio ljudima miran život (VIDEO)

Wikipedia

Borba za oslobođenje je počela 26. januara, jer su srpske snage počele da prelaze na levu stranu Morave, a velika bitka se dogodila 31. januara, i u njoj je učestvovalo 22.000 vojnika

Oslobođenje južne Srbije bila je završna etapa u cilju oslobođenja Srba od Turske vlasti. Turska uprava se na prostoru Vranja zadržala gotovo pet vekova, a ovaj dan, 31. januar Vranjanci posebno obeležavaju jer im je to podsetnik na sve muke kroz koje su prošli njihovi preci.

Srpska vojska kreće u osolobađanje Vranja u Drugom srpsko-turskom ratu, odmah nakon Grdeličke bitke kada je vojska bila u jurišu uspela je da se probije do Masuričke kotline gde su se u Poljanici spojili srpska vojska i srpski ustanici iz tih krajeva, a povezao ih je potporučnik Stepa Stepanović koji je osnovao Ustanički bataljon, piše Wikipedia.

DANAS JE VELIKI DAN ZA VRANJE: Tamo svi znaju čoveka koji je TURCIMA OBEĆAO JEDNU STVAR i obezbedio ljudima miran život (VIDEO) Izvor: Youtube

Srpskom vojskom je komandovao general Jovan Belimarković i ona se nalazila duž desne strane Južne Morave, dok je osmanskim snagama komandovao divizijski general Asaf-paša i oni su se nalazili duž leve strane Južne Morave. Borba za oslobođenje je počela 26. januara, jer su srpske snage počele da prelaze na levu stranu Morave, a velika bitka se dogodila 31. januara, i u njoj je učestvovalo 22.000 vojnika.

U istoriografiji je ostalo zabeležno da je u oslobođeno Vranje oko 13 sati 31. januara 1878. svečano umarširao general Jovan Belimarković sa komandom Šumadijskog korpusa, a Vranje je Srpskoj vojsci predao istaknuti turski feudalac Ramiz-paša Husejinpašić. Posle 422 godine, dva meseca i 17 dana ropstva Vranje je dočekalo slobodu sa nešto više od 8.000 stanovnika. U bitkama za Vranje poginulo je oko 630 turskih i 122 srpskih vojnika. General Belimarković je obećao Turcima koji su ostali na području Vranja miran život i neotuđivanje imovine.

U znak sećanja na ovaj dođajaj u Vranju je 1903. podignut spomenik oslobodiocima iz Drugog srpsko-turskog rata. Ovaj spomenik Vranjanci zovu Čika Mita ali nije zabeleženo da je zaista postojao vojnik koji se tako zaista zvao. Tokom bugarskih okupacija u oba svetska rata spomenik je bio oštećivan. U Drugom svetskom ratu bugarski okupator je polomio ruku Čika Miti u kojoj je držao pušku. Vranjanci nisu hteli da ponovo dodaju ruku u znak sećanja na bugarski vandalizam.

Kurir.rs