AMERIČKI TIGROVI PRATE PUTINA Ko su članovi nove tajne jedinice SAD: Ne puštaju predsednika Rusije iz vida i čekaju njegov potez!

Prema rečima nekoliko zvaničnika uključenih u grupu kodnog naziva „Tigar“, njeni članovi takođe traže moguća rešenja u slučaju da Putin i ruske trupe uđu na teritoriju članice Severnoatlantskog saveza (NATO) da napadnu konvoje koji isporučuju oružje Ukrajini i humanitarnu pomoć.

Tigrovi se sastaju tri puta nedeljno, njihovi sastanci su tajni i razgovaraju o tome kako reagovati na potencijalno širenje rata u Ukrajini na Moldaviju i Gruziju i kako pripremiti Evropu za novi talas izbeglica koji bi mogao biti veći od bilo koga drugo.viđeno tokom poslednjih decenija.

Planovi koje pripremaju „Tigrovi” biće jedna od glavnih tema vanrednog samita NATO koji će se održati u četvrtak u Briselu. To će biti prvi sastanak lidera NATO-a otkako je Putin naredio napad na Ukrajinu. Na sastanku neće biti dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona, a neće moći da prisustvuju ni savetnici i pomoćnici političara.

Pre mesec dana o Putinovoj spremnosti da napadne Ukrajinu najsmrtonosnijim oružjem u svom arsenalu govorilo se samo kao o teoretskoj mogućnosti, ali danas je situacija drugačija. Sukobi Rusa i Ukrajinaca ušli su u 28. dan, a Rusija nije ostvarila nadmoćnu pobedu kojoj se nadala. Pošto se već okrenuo bombardovanju stambenih zgrada, Zapad se mora pripremiti za slučaj da Putin udari Ukrajinu još jače.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u sredu prvi put da bi upotreba oružja za masovno uništenje, čak i ako se koristi unutar ukrajinskih granica, mogla da ima "strašne posledice" po stanovnike država članica NATO-a i da je stoga izuzetno važno. razvojem. Tokom konferencije za novinare, Stoltenberg je govorio o otrovnim oblacima koji bi mogli da se nadviju nad zemljama koje se graniče sa Ukrajinom nakon ruskog udara na Ukrajinu oružjem za masovno uništenje. Trenutno se vodi debata da li bi se kolateralna šteta koju bi takav napad prouzrokovao smatrala „napadom“ na NATO.

„Tigrovi” su nastali 28. februara, a njihovo stvaranje potpisao je Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Džoa Bajdena.

Prethodna verzija radne grupe je mesecima radila na pripremi američke vlade za slučaj da Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu. Ova verzija radne grupe odigrala je centralnu ulogu u osmišljavanju sankcija uvedenih Rusiji, organizovanju kretanja trupa u članicama NATO-a i naoružavanju ukrajinske vojske.

Stoltenberg je u sredu rekao da očekuje da se članice NATO-a slože da Ukrajini treba dati dodatnu podršku, posebno kako bi se mogla braniti od sajber napada i napada oružjem za masovno uništenje.

Generalni sekretar NATO-a i predsednik Sjedinjenih Država rekli su da ima sve više dokaza da se Rusija sprema da upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini.

Evropa nije morala da se bavi ovim pitanjima od najgorih dana Hladnog rata, a samo nekoliko šefova država je uopšte moralo da se nosi sa takvim scenarijima. Neki nikada nisu morali da razmišljaju o odvraćanju nuklearnih napada i posledicama detonacija taktičkog nuklearnog oružja, nuklearnog oružja koje nije toliko moćno kao ono kojim su SAD napale Hirošimu. Strahuje se da bi Rusija mogla posegnuti za taktičkim nuklearnim oružjem jer bi time mogla izbrisati granicu između konvencionalnog i nuklearnog oružja.

Džek Rid, poslanik u američkom Senatu iz Demokratske partije, rekao je da bi to bila "posledica" ako bi Putin upotrebio oružje za masovno uništenje. Rid je rekao da bi se širenje radijacije na teritoriju članice NATO-a smatralo napadom. "To će biti veoma teška odluka, ali to je odluka koju će morati da donese Severnoatlantski savet, a ne samo predsednik Sjedinjenih Država. Sumnjam da bi takvu odluku doneo jednostrano", rekao je Rid.

Jedan od najvažnijih zadataka „Tigrova” je utvrđivanje okolnosti koje bi naterale NATO da preduzme vojnu akciju u Ukrajini. Bajden je jasno stavio do znanja da se ne zalaže za to jer se plaši da bi otvoreni sukob sa Rusijom mogao izmaći kontroli. „To je Treći svetski rat“, rekao je nedavno američki predsednik.

Drugi tim zvaničnika, takođe formiran 28. februara, uči da pomogne Americi zbog ruske invazije na Ukrajinu mogla bi dugoročno da poboljša svoj geopolitički položaj.

Ruska invazija Ukrajine u okviru Bele kuće tretira se kao strateška greška koja će uništiti reputaciju i ekonomiju Moskve i pretvoriti je u nepoželjnog saveznika. Ipak, drugi zvaničnici upozoravaju da je još rano za bilo kakve zaključke.

Oči sveta su sada uprte u Putina, a njegov sledeći potez se željno iščekuje.

Američki zvaničnici kažu da je malo verovatno da će Rusija posegnuti za nuklearnim oružjem. Putin je više puta govorio da je spreman za upotrebu i da bi mogao da ga iskoristi ako se potez Zapada ili Ukrajinaca protumači kao „egzistencijalna pretnja” Rusiji.

Salivan je u sredu rekao da će Bajden i njegovi saveznici razgovarati o tome kako da odgovore na ruske izjave u vezi sa upotrebom nuklearnog oružja. „Nismo videli ništa što bi nas nateralo da promenimo poziciju, ali moramo stalno da komuniciramo sa našim saveznicima i partnerima, a takođe i sa Rusima“, dodao je Saliven.

Jedan američki zvaničnik je rekao da je Bajden insistirao da američke trupe neće ući u Ukrajinu, ali je takođe rekao da treba razmotriti sve scenarije koji bi ga mogli naterati da se predomisli. Visoki zvaničnik Bajdenove administracije veruje da bi svaka upotreba „male“ taktičke nuklearne rakete od strane Rusa promenila celu situaciju čak i ako bi se detonacija dogodila na teritoriji Ukrajine. Visoki zvaničnik je rekao da će planovi SAD i NATO-a da ne učestvuju direktno u ratu u Ukrajini tada „pasti u vodu“, ali nije rekao da će Amerika i Alijansa tačno reagovati na takav razvoj događaja. Visoki zvaničnik je rekao da obaveštajne zajednice SAD i NATO-a do sada nisu videle ništa što bi sugerisalo da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje. On je dodao da zvaničnici administracije u svim diskusijama pozivaju na oprez jer nije u pitanju samo budućnost Ukrajine.

Letonski ministar odbrane Artis Pabriks rekao je da svaki ruski napad na članicu NATO-a rezultira odgovorom Alijanse. „Dobiće član 5“, rekao je Pabriks, misleći na član Severnoatlantskog ugovora koji kaže da je napad na jednu državu članicu jedan napad na celu Alijansu. „To bi značilo da bismo se umešali u Ukrajinu. (Putin) ne može da se izvuče. Mislim da ne bi trebalo da bude tako glup.“

Kurir.rs/Jutarnji