MILOVAN JOVANOVIĆ: EU opet ponižava S. Makedoniju

Vlada S. Makedonije će podržati sporazum kojim bi se prevazišao spor sa Bugarskom i koji bi omogućio početak pregovora o članstvu u EU.

Lider SDSM i premijer Dimitar Kovačevski je u petak s koalicionim partnerima razgovarao o francuskom predlogu čiji je cilj prevazilaženje brojnih problema na relaciji Skoplje-Sofija (istorija, prava etničkih Bugara u S. M., jezik itd.).

Šef najjače opozicione partije VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski je u subotu ispred zgrade vlade u Skoplju, na protestu protiv prihvatanja francuskog predloga, kazao da je to ultimatum i bugarski diktat za megalomanske zahteve i istorijske težnje prema Makedoniji. Protest je održan uz podršku opozicionih političkih partija i organizacija civilnog društva.

U četvrtak je na marginama samita NATO u Madridu dogovoreno diplomatsko rešenje koje bi omogućilo usvajanje pregovaračkog okvira i početak pristupnih pregovora EU sa S. Makedonijom i Albanijom.

Francuski plan predviđa uklanjanje blokade, koju je pre više od godinu dana podigla Bugarska, na način koji podrazumeva da promena severnomakedonskog ustava bude uslov za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja s EU.

Bugarski parlament je 24. juna ukinuo veto na početak pregovora o prijemu S. Makedonije u EU glasanjem za francuski predlog.

Vlada u Skoplju je ponovo pod strahovitim pritiskom da, u zamenu za dobijanje datuma početka pregovora s EU, prihvati uslove kakve nijedna druga zemlja kandidat za prijem u EU nije morala da prihvati. Nikada do sada se bilateralna pitanja nisu unosila u pregovarački okvir koji EU daje zemlji kandidatu za članstvo. Rešavala su se odvojeno u paralelnom procesu.

Jedno od najtežih pitanja za građane S. Makedonije jeste pitanje makedonskog jezika, koji Bugarska ne priznaje. Severnomakedonska vlada ne želi da bude ponižena po pitanju jezika i identiteta i zahteva da pregovarački okvir sadrži jasnu formulaciju o makedonskom jeziku.

Da bi francuski predlog bio usvojen, on mora imati i podršku opozicije jer je u parlamentu za promenu ustava neophodna dvotrećinska većina. To dovodi Skoplje u izuzetno težak položaj. U slučaju odbijanja, ispalo bi da su Makedonci sami krivi što proces pregovora s EU nije pokrenut.

Pažnja na zemlje zapadnog Balkana ponovo je pojačana zbog ruskog rata u Ukrajini. To je podstaklo Ukrajinu, ali i Moldaviju i Gruziju da apliciraju za članstvo u EU. Epilog je da su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata, dok je Gruzija stavljena na listu čekanja.

Težnja Albanije za članstvom u EU usko je vezana za S. Makedoniju, tako da bi napredak Skoplja na trasi pristupa automatski povukao i Tiranu.

Nažalost, građani S. Makedonije su žrtve haotičnog stanja u kome se EU već deceniju nalazi, iracionalne i dezorijentisane briselske birokratije, ali i ucena pojedinih važnih članica EU.