smeši mu se svetla budućnost
LAZAR S KOSMETA PUTUJE IZ GNJILANA U VRANJE DA TRENIRA FUDBAL: Nedeljno pređe 450 kilometara, evo šta kaže njegov otac
> 12:24h
Postoje one priče, zbog kojih nas s jedne strane stegne u grudima, jer slušajući ih svedočimo težini s kojom se nose junaci tih priča. S druge strane, mame nam osmeh i nadu, da se tim junacima smeši svetla budućnost.
Takva je i priča petnaestogodišnjaka Lazara Ristića iz gnjilanskog sela Šilovo na Kosovu i Metohiji. On nedeljno pređe 450 kilometara da bi trenirao fudbal u Vranju.
Lazar je veliki talenat. Neko, pred kime je, kažu oni koji se razumeju u fudbal, svetla budućnost. I čiji će se trud, rad i odricanje, sigurno isplatiti. Jer već su počeli da mu se ostvaruju snovi. I to na mestu koje najviše voli, stadionu Zvezde.
Lazar Ristić i njegov tata Ivica Ristić ispričali su svoju priču u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji.
Lazar je prvo sumirao svoje utiske nakon upoznavanja njegovih omiljenih fudbalera Crvene Zvezde.
- Upoznao sam sve fudbalere Crvene Zvezde i presrećan sam. Kanga, Sanogo, Borjan su mi dali savet da nikada ne odustajem i da budem uporan u fudbalu, da ne odustajem i da ne propuštam treninge. Nije mi problem da pređem toliko kilometara nedeljno, volim fudbal - ispričao je Lazar.
Lazarov otac Ivica ističe da njemu kao roditelju nije teško da pređe zajedno sa svojim sinom 450 kilometara nedeljno, jer kako kaže, pokreće ga Lazarova volja za treningom.
- Lazaru je ovo bila velika želja. Lazar već godinama marljivo trenira fudbal i ne odustaje. Prvo je trenirao u Leskovcu, ja sam ga svaki dan vozio. Nakon toga smo prešli u Vranje jer nisam mogao finansijski da izdržim treninge u Leskovcu. Pokreće me volja svog deteta za treningom, ja želim sve želje da mu ispunim. Previše voli fudbal. Ja kao roditelj želim da mu ispunim sve želje. Svi su mi rekli da je Lazar talenat, moj sin toliko voli fudbal da bi peške išao do Vranja - rekao je gostujući u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji Ivica.
Ivica kaže da je jako teško biti neprihvaćen od strane ljudi u mestu gde živite.
- Teško je kada znate da niste prihvaćeni na mestu gde živite. Ne mogu da kažem da je zabranjeno trenirati, ali ipak nema naših ljudi koji igraju. Ne osećaš se ugodno. Meni je kao roditelju drago što mi je dete posvećeno sportu a ne telefonu. Od malih nogu on voli fudbal. Ja dajem sve od sebe da on ne odustane, put je veliki ali ja kao roditelj želim da pomognem koliko mogu - ispričao je Ivica.
Kurir.rs/M.L.
Bonus video: