APOKALIPSA VIDLJIVA U ČAZMI! Čak 40 kuća ostalo bez krovova, ljudi su slomljeni: ‘Ne znam hoću li više živeti ovde...‘

Dan nakon katastrofalnog nevremena, Čazma izgleda kao scena iz filma apokalipse. Na putu su prevrnuti kamioni, kuće su bez krovova, drveće je oboreno, a gradom jure vozila vatrogasaca, Hrvatske gorske službe spašavanja i Hrvatskog Crvenog krsta. Delovi grada i juče ujutru su bili bez struje i vode. Neki su dobili struju, ali nisu smeli da je upale jer su im instalacije bile natopljene vodom. Čak i najstariji Čazmančani ne pamte ovakvu katastrofu, a sve dodatno pogoršava kiša koja nastavlja da pada, a kada će se stanje vratiti u normalu niko ne zna.

Već na ulazu u grad strašna scena. Kuća Branka Tomaševića uništena je tokom silovitog vetra koji je za samo deset minuta poharao ovaj kraj. Iako su na krov stavili plastičnu ceradu kao privremenu meru, vetar ju je danas otkinuo. Kiša i dalje pada u kuću bez krova, a šteta je iz minuta u minut sve veća.

- Ovde je ležala moja nepomična majka. Morali smo da je preselimo u kuću. Preselili smo se u pomoćnu zgradu kod kuće. Bilo je strašno. Šteta je veoma velika - priča Branko za Jutarnji.hr, 66-godišnji penzionisani oficir HV-a i veteran. Pre dve godine obnovio je krov stare kuće, uloživši u nju deset hiljada evra. Sa penzijom od 4.000 kuna teško da će to moći ponovo. Ipak, kaže, ne gubi nadu, kao što je nije izgubio ni u najstrašnijim ratnim vremenima.

- Najvažnije je da smo svi živi. Ne sećam se nečeg ovakvog. Znam da nas je 1987. pogodilo jako nevreme, tada nam je vetar odneo deo krova, ali nikada nije bilo ovako. Nas četvoro sada živimo u ovom malom prostoru, nemamo struje i ko zna šta nas još čeka. Neću da lažem, nisam plašljiv, ali ovo nas je sve uplašilo – kaže nam.

Vatrogasno vozilo pod točkovima dolazi u kuću 86-godišnje Ane Ivačević. Starica živi sama, a oluja joj je skinula skoro ceo krov. Marija Juzbašić i Ivan Tomašević, zaposleni u Crvenom krstu, obilaze ugrožene i već sa puta nam poručuju: „Došli smo samo da pogledamo, pokazalo se da je hitan slučaj“.

Ana je, naime, sve vreme sama u kući koja prokišnjava, nema struje, a upalila je šporet da sebi pripremi obrok. Nije znala koga i kako da pozove u pomoć. Vatrogasci su odmah reagovali, krov je privremeno prekriven ceradom, a Crveni krst je Ani ponudio bilo kakvu pomoć u vidu smeštaja ili toplog obroka.

"Ne znam da li ću moći više da živim ovde. Jako mi je teško. Bila sam u kući, sve se treslo, jako sam se plašila", priča nam kroz suze.

Neophodnu psihosocijalnu pomoć pružaju i zaposleni u Crvenom krstu, a Marija je deo Interventnog tima iz Zagreba. Kažu da obilaze stare i porodice, vide kako mogu da pomognu, jer je ovo situacija bez premca na ovim prostorima. Ističu da je u prvoj fazi najvažnije videti kako su ljudi i šta im je najvažnije.

I svi sa kojima smo razgovarali kažu da je situacija veoma teška, ali da je najvažnija „glava na ramenu“, odnosno da je velika sreća u nesreći što niko nije stradao, jer su vremenski uslovi bili zaista jezivo i poražavajuće.

O tome razgovaramo sa Brankom Devčićem, koji nam pokazuje gotovo neverovatan prizor. Cela njegova pomoćna zgrada, u kojoj je držao alat i već spremio ogrev uoči nadolazeće zime, nestala je sa lica zemlje, ostali su samo temelji i dva zida. Vetar je bio toliko strašan da je rušio konstrukciju, rušio crepove, pocepao drvene grede... Pas Ben negde sakrio i izbegao smrt pod naletom prirode.

- Nikada nisam video ovako nešto. Deca su bila sama kod kuće, bila su jako uplašena, i dalje su u šoku. Kažu da se cela kuća tresla - priča nam dok njegov mališan trči po dvorištu i gura fudbalsku loptu. Tešimo ih da je najgore, nadamo se, prošlo. Ipak, svesni su da će proći mnogo vremena dok se ne vrate u svoj dom. Krov je uništen, plafoni i instalacije natopljeni vodom, stanje nameštaja je upitno...

U lokalnoj autoperionici, pored koje i dalje stoje prevrnuti kamioni, srećemo simpatičnu Nikolinu. Rekla je da je došla da proveri štetu. Metalna konstrukcija je izdržala, ali se ne može iznenaditi prizor višetonskih tegljača koje je vetar prevrnuo kao su napravljene od papira.

- Ne, ovo se nikada, nikada nije desilo. Strašno - kaže šokirana stanovnica čazme.

Uprkos jakoj kiši i vetru, meštani Čazme i okolnih naselja odmah su krenuli u sanaciju štete, svesni da nema vremena za čekanje jer nove padavine nanose novu štetu. Vidi se taj dobro poznati duh solidarnosti koji stanovnici naše zemlje uvek pokazuju u situacijama katastrofe. Međusobno nose crep, odvajaju uništene krovove i pile oboreno drveće. Građevinskog otpada ima na svakom ćošku, a opštinske službe čine sve da ga očiste. Sada je najvažnije, kažu, obnoviti domove jer je zima pred vratima. Neki su morali da se presele kod rođaka. Zaista nešto što Čazma ne pamti.

Najvažnija im je pomoć grada i države, jer sami to neće moći. Kažu, nemaju mnogo nade, ali sve što im neko sada ponudi itekako je dobrodošlo i potrebno.

Kurir.rs/Jutarnji.hr