FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Sunovrat bečke šnicle

Jedna od mojih glavnih novinskočitalačkih zabava u ovom čemernom vremenu je čitanje (polu)pismenih zadataka na temu „propast Zapada“, zadatih u Moskvi, a objavljivanih u Politikinoj Rotopalanci.

Kao i svi pismeni zadaci, i Rotopalankini imaju uvod i razradu, ali zaključak prepuštaju imaginaciji Politikinih čitalaca - neki bi cinik rekao „žrtava“ - koji treba sami da zaključe da je uvođenje sankcija Rusiji Evropsku uniju dovelo ne samo do prosjačkog štapa nego na ivicu smrti od gladi.

Mojoj sitničavoj pažnji nije promaklo da su se Rotopalankina piskarala posebno okomila na - i kod nas veoma popularnu - bečku šniclu, koja gladnim očima napravljenih gladnim kurcem izgleda kao carsko jelo, iako je u domovini, Austriji, ono što su kod nas pljeskavica ili deset ćevapa s lukom.

U poslednjih mesec i po dana Rotopalanka je objavila čak četiri (nepotpisana) članka posvećena skoroj propasti bečke šnicle. Uzrok propasti? Naravno, sankcije Rusiji zbog kojih su struja, meso, jaja i prezle toliko poskupeli da „bečki obrok“ košta - 300 evra. Rotopalanka se izborila za mesto u istoriji novinarskog kretenizma kao prva odštampotina koja je meni poslužila kao naslov.

Evo šta kaže Politikin naslovni meni, šta koliko košta u restoranu zemlje koja se drznula da uvede sankcije Rusiji: „Bečka šnicla 149, salata 54, supa 43, palačinke 42“. Sad vi zamislite užas koji (kad to pročita) obuzima redovnog čitaoca Politike, najčešće penzionera - čija je penzija manja od cene bečkog obroka - i zadovoljstvo nad činjenicom da će zahvaljujući neuvođenju sankcija u Srbiji nedeljom i praznicima moći da pojede pohovano govno po ceni od tričavih 800 RSD.

Nešto niže u tekstu - nakon jadikovki fiktivnih restoratera, Fridriha Qwrza i Hebreta Murza (prava imena poznata redakciji), nad pomahnitalim cenama struje, mesa, jaja i prezli - Politikino piskaralo ipak priznaje da u Austriji najskuplja bečka šnicla košta 25 evra, što kod redovnog čitaoca budi nadu da će pohovano govno pojeftiniti na 350 RSD.

„Hoće li Beč ostati bez bečke šnicle“, pita se (verovatno isto) nepotpisano Rotopalankino pero i onda citira određenog krčmara bez računa, Štefana Š., koji kaže da je neodrživo pržiti bečke šnicle u situaciji kad je zejtin poskupeo 300%. Vaistinu neodrživo. Napravimo račun s krčmarom. Ako je pre uvođenja sankcija flaša zejtina u Austriji koštala, da kažemo, 2,5 evra, posle samoubilačkog uvođenja sankcija cena flaše je skočila na celih 750.

Kad to pročita, šta će uraditi prosečni Politikin čitalac? Kako šta. Uzeće olovku, napraviti računicu i zaključiti da će mu - ako se najedemo gljiva ludara, pa Rusiji uvedemo sankcije - trebati dve i po penzije da bi kupio flašu zejtina, a onda uskliknuti s ljubavlju, hvala ti, Politiko, što si mi otvorila oči i izbavila od sankcijskog iskušenija. Možda će propasti bečka šnicla, ali od propasti nije daleko ni svetska sila koja baca pare na tako tupoumnu propagandu. Nemoj der da mi je neko nešto lanuo protiv Informera.