ĐOKOVIĆ OTVORIO DUŠU ZA KURIR: Ono što se desilo u januaru ostavilo je GORAK UKUS u ustima, nadam se istim vestima iz AMERIKE

Taman kada je poklonike Novaka Đokovića počela da brine “tišina” iz Australije, za koju se – posle velikih ali ipak nezvaničnih izjava datih na Vimbldonu od strane direktora prvog Grend Slema sezone Krejga Tajlija – očekivalo da će davno biti prekinuta lepim vestima o ukidanju trogodišnje zabrane za ulazak u tu zemlju za našeg asa – želje su se ispunile.

Prvo su medijski kanali – a potom i zvanični – objavili i potvrdili da je devetostruki osvajač trofeja Normana Bruksa ponovo “dobrodošao” u zemlju kengura, koala, vombata i ostalih zanimljivih životinjki – što je izazvalo pravo oduševljenje I inspirisalo našeg asa da se javno obrati tim povodom i najavi da namerava da se na poseban način zahvali onima koji su ga najviše podržavali i tešili u tim trenucima – srpskoj zajednici.

Upitan od strane Kurira u kojoj meri se obistinilo ono što je u periodu od januara do danas zamišljao da će biti njegova reakcija i doživljaj po prijemu jedine pravedne odluke iz Australije – u momentu kada je napokon primio informaciju o tome – Novak nam uz birane reči objašnjava:

“Moje prve reakcije su, naravno, bile – ushićenje i radost! Stvarno želim da igram tenis na najvećim turnirima na svetu, u koje se – jasno – svrstava Australijen Open, gde sam zabeležio svoje najbolje rezultata od svih Grend Slemova,“ odgovara nam Novak.

„Ono što se desilo u januaru ove godine je ostavilo gorak ukus u ustima nakon odlaska – odnosno deportacije – iz Australije. Sa druge strane, nisam nikada imao sumnju da želim da se tamo vratim i radim ono što najbolje znam – i da ljudi koji prate sport i tenis mogu da uživaju u mojim igrama i nastupima najboljih tenisera na svetu. U skladu sa ovim stavom – ja sam se osećao veoma srećno i zadovoljno“, kaže on, i nastavlja:

"Međutim, nisam bio u prilici da slavim ili na neki drugi način obeležim prijem ove vesti – jer se nalazim usred turnira, i ona je doprla do mene praktično na dan meča“, prenosi nam okolnosti u kojima se ovo odigralo Đoković, i zaključuje:

„ Sve u svemu – predivne vesti, drago mi je zbog njih; nadam se da će iste vesti doći i iz Amerike – jer i dalje ne mogu da uđem u tu zemlju i takmičim se na velikom broju važnih turnira. Voleo bih da se promeni ta situacija – i da budemo „na starom“!“

Specijalno iz Torina: Vuk Brajović