SOVJETSKO-FINSKI RAT 1939-1940: Zašto o ovom sukobu Rusija nikad ne priča i zbog čega je on nebitan za rusku istoriju?

Da bi se razumela Finska, mora da se razume da je osnivač Finske Šveđanin. Finska pravoslavna crkva je nešto najčudnije što sam ikada video. To je mešavina pravoslavlja i protestanizma.

Karl Gustav Manerhajm je bio ađutant cara Nikolaja II Romanova i bio je monarhista. Bio je Šveđanin i to nije ništa neobično. U Rusiji je bilo puno Šveđana, Nemaca protestanata, jer ih je voleo Petar Veliki zbog radne etike.

Oni su bili sušta suprotnost Rusima. Vredni, radni i organizovani. Drugi poznati Šveđanin je general Kapelj. Pošto izbija građanski rat, a pre toga Nikolaj II odustaje od trona, što užasava Manerhajma. Manerhajm rešava da pođe u Finsku i da spreči da Finska postane komunistička država. Znači on se svim silama trudio da pobedi boljševizam u Finskoj i spreči da se stvori sovjetska Finska. Ne kao deo Sovjetskog Saveza, nego kao zemlja Sovjeta- radničkih saveta.

Manerhajm naravno postaje lider i vođa Finaca i njihov predsednik i jedina pametna glava u državi. On je kao predsednik i kao penzioner držao sliku Nikolaja Drugog na svom stolu kome je bio ađutant. Karl Gustav Manerhajm je bio predsednik, a kada se pojavio fašizam finska vladajuća stranka je u to vreme imala opasan trip da treba da sledi fašistički primer. Ja imam knjigu na engleskom, sa puno fotografija i na jednoj od fotografija je i avion dvokrilac sa kukastim krstom u belom krugu. Znači širenje nacizma u finskoj vojsci je uzelo maha.

Manerhajmova linija

Kod Staljina se tradicionalno javlja paranoja, koja je normalna i uobičajena pojava. Počinju pregovori između Sovjetskog Saveza i Finske. Finska sredinom 1930-ih počinje da gradi Manerhajmovu liniju od Finskog zaliva do jezera Ladoga i da se ona proteže svom širinom Karelije, koja je danas u sastavu Rusije.

Ta Manerhajmova linija je imala tri linije - prvu koja je bila predstraža, glavnu i rezervnu. Glavna se sastojala od klasičnih betonskih bunkera na koje je posađeno drveće kao maskiranje. Mnogi bunkeri su bili povezani tunelima. Nije bilo baš puno artiljerije na liniji. Linija se oslanjala na mnogobrojna jezera u Finskoj, a što se tiče toga imala je tradicionalne protivtenkovske prepreke u vidu piramida, koje se i dan danas prave. Utvrđivanje nije izgubilo na vrednosti dok traje ratovanje.

Zašto je došlo do finsko-sovjetskog rata? Pa došlo je zbog Staljinove paranoje. On i Manerhajm se nešto nisu voleli. Pošto Manerhajm nije voleo Staljina, iskreno Staljin nije voleo Manerhajma, ali je Manerhajm jako voleo Peterburg.

Kreću pregovori i u njima učestvuje Rudolf Holsti, otac mog prijatelja, Olea Holstija, koji je bio prvo amabasador Finske pri organizaciji Lige naroda, preteče Ujedinjenih nacija. Sedište se nalazilo u Ženevi, a posle je bio ministar inostranih poslova i direktno za svoj rad odgovarao Manerhajmu.

Pomoć Zapada Finskoj

Manerhajm se jako bojao tog rata i on ga baš nije hteo. On se uzdao u pomoć Zapada. Zapad jeste pomogao Finsku u tom ratu poslavši milion metaka, gomila pušaka, ali je to sve bilo nedovoljno. Rusi su u taj rat krenuli nespremno, neorganizovano. Staljin je pre toga uspešno likvidirao 10.000 oficira i generala Tuhačevskog koji je bio najsposobniji general tog doba i jedini je bio teoretičar, koji je znao da ratuje . To znači da se bavio vojnom naukom. Pošto nije imao oficira na ta mesta stavio je nekvalifikovane ljude i rat je trajao šest meseci. Sovjeti jesu imali ogormne gubitke koji su se merili u stotinama hiljada ljudi. Zašto? Zato što uopšte nisu računali da je Manerhajmova linija napravljena tako kako je napravljena.

Uopšte nije bilo izviđanja iz vazduha, bili su skroz nespremni, napadali su u talasima, bez neke posebne artiljerijske pripreme, učešća avijacije i rat je trajao šest meseci. i Rusi su dobili to što su hteli. Oni su u pregovorima nudili da razmene teritoriju sa Finskom, ali Finci su to odbili.

Cilj Rusa je bio da se garanica pomakne što više od Lenjingrada i da se primakne ka Helsinkiju. A cilj Finaca je bio da se granica ne primakne ka Helsinkiju kao glavnom gradu. Zbog toga su odbili. Naprosto, Rusi su nudli razmenu teritorije da uzmu Kareliju, a daju teritoriju na severu Rusije, da se izvrši razmena, ali to naprosto nije odgovaralo Finskoj. Njima nije trebala hladna i nenaseljena teritorija na severu, a daju teritoriju sa koje bi Helsinki mogao da se ugorzi, tako da Rusi i jesu doživeli veliki vojnički poraz.

Rat o kome se ne priča

Zbog toga se o tom ratu kod Rusa uopšte ne priča. Kad se gleda ruska istoriografija, rat u kome je Rusija učestvovala nije bio između 1917 i 1941. Znači za Ruse Drugi svetski rat počinje 22. juna 1941, a ne 1. septembra 1939. I kako je Manerhajem predstavljen? Pa, naravno pogrešno. Finska jeste učestvovala protiv Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu, ne na strani Nemaca kako se lažno predstavljalo, samo je vratila Kareliju i vratila se na stare granice i Manerhajm je rekao dosta. Manerhajm je više puta odbio Hitlera. Hitler mu je čak došao na rođendan 1944. da ga moli da učestvuje na strani nacističke Nemačke što je Manerhajm odbio.

Manerhajm nije hteo da učestvuje u opsadi Sankt Peterburga koga nije nikad zvao Lenjingrad što je legitimno, zato što je to smatrao izdajom zaklteve koju je dao caru Nikolaju Drugom. Manerhajm je veoma nepopularan u Rusiji, a zato nema razloga. O njemu ima malo literature. Pre nekoliko godina, na ruskim vestima sam video da su stavljene spomen ploče Manerhajmu na vojnopomorsku akademiju u Sankt Peterburgu i da su te članovi Komunističke partije Ruske Federacije razbili jer je Manerhajm za njih monarhista i užasan čovek.

Neokupacija Finske

Što se tiče literature o tom ratu ona je uglavnom Finska. Kao šta na primer, Prvi rat o kojem se uči u istoriji koju su pisali poraženi, to je Španski građanski rat i iz tog ugla postoji velika literatura. Iz finskog ugla postoji to. O čemu bi drugom imali Finci da pišu, ni o čemu. Pre nekoliko nedelja bio je dobar film na HRT TV 3 nisam gledao od početka o imaginarnoj finskoj jedinici koja 1944. doživljava potpuni raspad pod naletom Crvene armije i koliko je Staljin cenio to što Manerhajm nije učestvovao u napadu na Lenjingrad, govori o tome da Finska, jedina zemlja koja je bila poražena u Drugom svetskom ratu, nije bila okupirana. Sovjeti nisu hteli da je okupiraju.

Sovjeti su vratili deo okupirane teritorije. Oni su vratili ostrvo Hanko da je to okupirano i vraćeno. Za vreme Nikite Sergejviča Hruščova, tad je Finska prihvatila neku vrstu neutralnosti kao posledicu toga, ali kao posledica toga ne spominje se Prvi svetski rat i, kad su uspesi Rusije u tom ratu u pitanju, u Muzeju u Moskvi se spominje samo i isključivo Drugi svetski rat. Tako da sovjetsko-finski rat se spominje u zapadnim dokumentarcima. U serijalu koji se zove Bojno polje postoji jedna epizoda koja se zove Skandinavija i koja se bavi Sovjetima i Fincima. Postoji jedan dokumentarac na ruskom o Manerhajmovoj liniji. Taj rat je za Ruse poptuno nebitan. Kao što za Amerikance ne postoji velika literatura o Korejskom ratu. To se u Americi zove zaboravljeni rat. Kad pitate Amerikance koji su prvi rat vodili posle Drugog svetskog rata odgovor će biti Vijetnam. Rat u Koreji se smatra zaboravljenim ratom. O njemu može da se sazna ako se kopa.

Kurir.rs/Boško Jovanović