DA LI JE OVO NAJBIZARNIJI POKLON ZA 8. MART?! Užičanin rešio da obraduje ženu, naručio po meri, NJENA REAKCIJA će se prepričavati

Negde devedesetih godina prošlog veka, vreme najvećih kriza, gledalo se kako će se preživeti, ali i kako sahraniti. A kada dođe neki praznik, onda još više zakomplikuje život.

Međutim, dovitljivi Užičani u svemu nađu rešenje, pa je tako i jedan Milan K. u vreme najveće krize radeću u propaloj fabrici „Cveta Dabić“, došao na ideju kako da sve uklopi u jedno: da pokloni ženi nešto za 8. mart, da razmišlja o sahrani, a ujedno da se ne izlaže dodatnom trošku tako da ostane novca da preživi.

- Imao je prijatelje u stolarskoj radionici, pa ih je zamolio da mu naprave jedan sanduk za sahranu. Žena mu je bila bolešljiva, a i prognoze lekara nisu bile najbolje. Nisu imali dece, pa je on u svojoj glavi napravio plan – priča njihov komšija Janko, koji je tada bio mladić, ali se dobro seća tog događaja u ovom užičkom naselju.

Milan je vozio fiću. Baš na 8. mart je pozvao Jankovog oca.

- Komšija, ajde izađi da mi pomogneš nešto. Izašli smo napolje. Na fići je stajao, ni manje, ni više, sanduk. Imao je krupan glas, pa progovori:„Vidi, čista hrastovina!“, pohvalio se on. Pita ga moj otac kome to nosi, a on kaže:“Mojoj babi!“. Mi onako zapreprašćeno gledamo, nismo znali da je umrla. Onda nam reče da je živa, ali da će joj trebati. Kaže mu otac: „Idi bre ludače!“, okrenu se i ode u kuću. Priđe neki drugi komšija koji mu je pomogao da stavi sanduk u garažu – priča Janko.

Onda su ušli u kuću gde je ležela bolesna žena.

- E, baba, izađi da vidiš šta sam ti kupio za 8.mart. Doneo sam ti sanduk! – rekao je Milan sav ushićen.

A ona onako bolešljiva iz kreveta odgovara:

- Mile, neka, nikad se ne zna ko će pre. Žena je posle toga živela još 4 godine, a sanduk je sablasno stajao u garaži pored ulice, čija su vrata bila od razmaknutih letvi, te je svako mogao da ga vidi.

Kurir.rs/Z.G.