Narodno pozorište u Nišu obeležilo je proteklog vikenda 136. rođendan premijerom predstave "San o zavičaju" Ivana Velisavljevića, nastale po motivima pesama Šabana Šaulića. U komadu igra 11 glumaca niškog teatra, a reditelj Milan Nešković veruje da će ovo delo biti jedno od onih za koje će rezervacija biti potrebna mesecima unapred.
- Dve stvari su me privukle ovoj priči. Poetičnost samog teksta Ivana Velisavljevića, jedna zaista začudna i drugačija poetičnost. Ovo je donekle njegov autobiografski komad, lični komad, jer je on iz tog mesta, on je osoba sa invaliditetom i otuda ta poetičnost. Pored toga, sam način pričanja priče i sama priča koja se nalazi u svakoj pesmi Šabana Šaulića, koje je Ivan jako pametno odabrao, najdramskija su stvar u narodnoj muzici koja postoji, u smislu zapleta. Mi bismo mogli po teoriji drame, po Frajtagovoj piramidi, da posmatramo zaplet u svakoj njegovoj pesmi i tekstu - izjavio je Nešković za sajt pozorišta.
Reditelj je uporedio ceo komad s filmom "Toma".
- On nam priča priče tuđe, za razliku od, recimo, Tome Zdravkovića, koji nam uvek priča o sopstvenim gubicima, o sopstvenim ljubavima, o konkretnim stvarima, o sopstvenoj nesreći. Ne nipodaštavam time Tomu, za kog mislim da je možda najveći pevač narodne muzike. Šaban to pakuje u opšte fenomene, pričajući naravno i o sebi, ali praveći priče o drugim ljudima i izmišljajući nove likove, koji su poslužili kao inspiracija Ivanu Velisavljeviću za ovaj komad. Meni, sada kada sam ga upoznao, neke druge Šabanove pesme poslužile su kao nadogradnja za tu poetiku. S obzirom na to da su četiri Šabanove pesme utkane u sam tekst, kako ih ne bismo ponavljali, mi smo pridodali još četiri nove, jer Šaban zaista ima veliki, bogat opus. Iz originalnog teksta zadržane su dve pesme, "Snežana" i "Dva galeba bela" - objasnio je reditelj.
Predstava nije mjuzikl.
- Naši aranžmani su i dalje Šabanova muzika, tj. srpska dvojka, ali je prilagođena pozorišnom jeziku i pozorišnim songovima. Ne zbog kvaliteta, svi fantastično pevaju, odlično i sviraju, ali mi ne pravimo koncert u pozorištu, nego pravimo pozorišnu predstavu koja ima dosta songova, koji pomažu upravo izbacivanju onog emotivnog iz čoveka. Ti možeš kroz pesmu da ispričaš ceo svoj život u dva do tri minuta, a za to bi ti kroz monološku formu trebalo dva sata - zaključuje Nešković.
Kurir.rs
Bonus video: