Čiju genetiku nose Srbi, a čiju ostali narodi sa prostora Jugoistočne Evrope. Imaju li zajedničkog pretka i koliko smo jedni drugima bliski po krvi, neka su od pitanja na koje su odgovarali stručnjaci i naučni istraživači, okupljeni oko Srpskog DNK projekta i Društva srpskih rodoslovaca "Poreklo". Oni su godinama istraživali srpske i druge rodove i njihovu genetiku, odnosno haplogrupe koje u njima dominiraju.
Tim koji su činili genetičari, biolozi, arheolozi, istoričari, IT inženjeri i mnogi drugi ljudi tehničkih struka istakli su da kod nas, uprkos mitu da nikakve seobe Slovena nije bilo i da su Srbi starosedeoci Balkana još od vinčanske civilizacije, ističu da je u našem narodu najzastupljenija haplogrupa koju dele svi slovenski narodi. Ovim je, kako kažu dokazana teorija o seobi Slovena na ove prostore.
- Možete jako dugo u prošlost da pratite analizu genetskog materijala i na osnovu toga da svrstavate ljude u različite haplogrupe. On onih starih do grupa koje su izašle iz Afrike, do nešto mlađih i najmlađih, koje su nastajale tako što su se haplogrupe razdvajale - ispričao je u jednoj od epizoda emisije "Kvadratura kruga" kaže Dušan Keckarević iz Centra za forenzičku i molekularnu genetiku.
Teorije zavere o Srbima na ovom prostorima
Uporedne analize naših dalekih predaka i današnjih Srba pokazale su da više od trećine muških potomaka Srba ima slovensku genetiku, tj. haplogrupu I2A.
- Ako govorimo o nekoj proceni koliko je stara ta grupa I2, ona je stara preko 37.000 godina. Grane koje su prisutne kod Srba stare su oko 2.300 ili 2.400 godina. One veoma mlade i one zauzimaju preko 35 odsto - kaže Jovica Krtinić iz Društva rodoslovaca "Poreklo".
Kada je u pitanju region, Krtinić ističe da postoji velika razlika između muslimana u Bosni i onih koji žive u Raškoj oblasti. Istraživanje je rađeno i na prostoru Kosova i Metohije, u okviru čega su obuhvaćeni i Goranci, a Krtinić ističe da su genetičari tu naišli na veliko iznenađenje.
- Bilo je veliko iznenađenje, jer je tu nađeno bar četiri ili pet haplogrupa. Bilo je i ovih slovenskih, tipično za Srbe, ali i ovih starobalkanskih. Iako mala zajednica, veoma je heterogena, što govori o njenoj starini na ovom području - kaže Krtinić.
Kada je u pitanju Hrvatska, oni iz oblasti Dalmacije više imaju srpskih gena, dok je ostatak Hrvatske, kod čakavskog i kajkavskog dela pojačana prisutnost haplogrupa I1a. Haplogrupa R1a prisutna je kod 16 odsto tesiranih Srba, dok je haplogrupa E prisutna kod čak 20 odsto testiranih Srba.
Vasojevići i Bjelopavlići nosioci starobalkanske haplogrupe
Ona se vezuje za južnije delove ne samo Srbije, već i Balkana. Kod nas najzastupljenija je kod Srba sa Kosova i Metohije, ali i kod onih koji potiču iz plemena Vasojevići, Kuči, Bjelopavlići. Vasojevići i Bjelopavlići nosioci starobalkanske haplogrupe
- Kod njih dominira haplogrupa E, koju u nekom smislu možemo nazvati i starobalkanskom. Sigurno je hiljadama godina prisuta, ali se oni i među sobom veoma razlikuju. Vasojevići sa jedne strane udaljeni su oko 4 000 godina od zajedničkog pretka. Ova haplogrupa je na našim prostorima i pre nego što su se formirale nacije kakve danas poznajemo - kaže Krtinić.
Zbog podela haplogrupa kroz vekove stari srpski rodovi u Sirinićkoj i Sredačkoj župi danas imaju haplogrupe koje su karakteristične za Kataloniju i Sardiniju i nema ih među drugim narodima na Balkanu.
- Mi smo na takvom terenu gde je prošlo mnogo i migracija i osvajača. Imamo tragove Kelta, Normana, veliko iznenađenje je da turske genetike ima samo u tragovima, kod Srba nema genetike tipične za narode Anadolije. Toga ima samo kod muslimanskog dela srpskog stanovništva - kaže Krivokapić.
Najsličniji Srbima su susedni narodi, Bošnjaci i Hrvati. Oni su nama najbliži. Tu su i Makedonci, što je normalno, ističe arheolog Dušan Vukosavljević. Među narodima bivše Jugoslavije najprisutniji je slovenski gen, kažu u emsiji "RTS" "Kvadratura kruga".
- Do tog zaključka se došlo najviše na osnovu populacione genetike. Radeći testiranja širom Evrope uočeno da su među svim Slovenima najrasprostranjenije iste haplogrupe. Tačno se poklapaju sa širenjem Slovena u periodu iz prelaska iz antike u srenji vek. Ima arheogenetskih nalaza iz Rusije gde su iz 11. ili 12. veka pronađeni skeleti koji su nosili tu mladu granu od I2yp 196, time se dokazalo da je ona bila prisutna među Slovenima - kaže arheolog Vukosavljević.
Postavlja se pitanje da li ova istraživanja mogu srušiti neke mitove i promeniti naučene stvari iz istorije?
- Do sada je vidljivo da genetika daje odgovore po pitanju migracija. Možemo čuti razne mitove da nikakve seobe nije bilo i da svi potičemo od jednog pretka. Ali Srbi su kao narod heterogeni i kao takvi imaju raznih upliva. Vidljivo je da nije mit da nije bilo seobe - kaže Krtinić.
Skeleti iz Lepenskog vira, Vinče i ostalih najstarijih civilizacija
Pre više godina rađeno je istraživanje na skeletima, koje je vršio međunarodni tim i istaživanja su pokazala da su narodi vinčanske civilizacije nosioci haplogrupa koje su veoma retke danas.
- Istraživanje je pokazalo da su to predačke grupe nekih haplogrupa koje su pronađene na Mediteranu, čak i u Africi i na prostoru zapadne Evrope - rekao je svojevremeno arhelogog Vukosavljević u emisiji "Kvadratura kruga" na RTS-u.
Kurir.rs/RTS/Informer