EVO ZAŠTO SE ALBANCI RADUJU ULIČNIM PROTESTIMA U BEOGRADU: Kriza u Srbiji olakšava Prištini sklanjanje Srba sa severa Kosova

Jutrošnje vesti sa Kosova i Metohije potvrdile su strepnje da će se na Srbiju udariti sa svih raspoloživih strana - iz unutra i sa spoljnih pozicija. U danu kada se prištinske vlasti spremaju da u četiri opštine sa većinski srpskim stanovništvom postave svoje lažne gradonačelnike, deo opozicije sprema ulični protest u Beogradu. Albanska strana radosno je prihvatila ovakav scenario, dobro znajući da će time olakšati svoj posao sa Srbima na severu Kosova.

Već od ranih jutarnjih sati pripadnici Kosovske policije su raspoređeni u velikom broju na svim raskrsnicama i ulicama koje vode do zgrade opštine Severna Mitrovica, gde treba da se održi konstitutivna sednica i izbor gradonačelnika.

Da situacija nije nimalo naivna pokazuju i jutrošnje odluke koje je državni vrh Srbije doneo, očigledno dobro obavešten o ozbiljnim napetostima na severu KiM. Predsednik Aleksandar Vučić, kako je zvanično najavljeno, održaće danas više sastanaka sa domaćim i stranim političkim faktorima, a tema razgovora biće složena bezbednosna situacija na Kosovu. Cilj svih razgovora je pokušaj Vučića da stabilizuje situaciju. Zbog ovoga je odložio i prethodno planirane obaveze za danas, te će umesto obilaska Južnobanatskog okruga prisustvovati samo velikom narodnom mitingu u Pančevu u 18 sati.

Da li je politička kriza kroz koju ovih dana prolazi Srbija ozbiljnija od ranijih? Njen povod svakako jeste: dve uzastopne tragedije, nezapamćene po besmislu, broju žrtava i njihovoj mladosti, poslužile su delu srpske opozicije da pokrene novi talas masovnih okupljanja. Iskrenost i intenzitet emocija učesnika svakako je taj prvi protest izdvojio iz desetine sličnih. Ali već drugi skup, održan prošlog petka, ogolio je motive njegovih organizatora: žrtve niko od njih nije pominjao, a i atmosfera u kojoj je protekao bila je daleko od dostojanstvene.

Razlog za zabrinutost

Istaknuti su čisto politički i, uzgred budi rečeno, stari predizborni ciljevi opozicije, a istupanja nekih njenih lidera u medijima potvrdila su da prisustvujemo ogoljenoj političkoj borbi. Ishod takvih dosadašnjih bitaka poznat nam je, i s tog aspekta, stanje u Srbiji je redovno. Ali... Neke okolnosti čine razloge za zabrinutost realnim.

Činjenicu da je Srbija, u bolu zbog masovnih ubistava, pala na kolena iskoristili su stranački aktivisti (mahom iz Narodne stranke Vuka Jeremića) u nekim udruženjima poljoprivrednika da proizvođače izvedu na blokade drumova, pod parolom: "Vlast je sad slaba, sad je trenutak da se pritisne"! I ratari, i stočari, i malinari - i ko zna ko još ne, postavljaju ultimatume u nerealnoj želji da se sistemske slabosti poljoprivrede reše sada i ovde. U isto vreme, društvenim mrežama se šire pozivi i drugim interesnim grupama da se "spontano" okupe jer je trenutak "povoljan". Sve to liči na čopor hijena koji se prikrada zanemoćalom lavu.

I kad smo kod poređenja sa životinjskim svetom, dodajmo ovom prizoru lešinare koji sa okolnih grana s interesovanjem svojstvenim njihovoj prirodi posmatraju i lava i hijene.

Bljerim Velja, šef kabineta Vjose Osmani, predsednice takozvane države Kosovo, nastavio je niz tvitova posvećenih zbivanjima u Beogradu: "Čini se da se Vučić boji skupa zakazanog za petak..." Ostali su pametniji pa ćute, ali svakako podjednako pažljivo prate i analiziraju razvoj događaja.

Azbuka međunarodnih odnosa

Računica je prosta: unutrašnje slabosti i problemi slabe poziciju države na međunarodnom planu. To važi i za Rusiju i za SAD, Novi Zeland, Ugandu, pa važi i za Srbiju.

Uostalom, čujmo šta kažu eksperti.

- Mislim da bi oni egzibicionisti koji zarad određenih političkih apetita pokušavaju da ušićare neki politički bod na protestima trebalo da krenu put viših ciljeva. Da prevaziđu lične i političke sukobe i zaštite društvo i državu. Ovo je mnogo oslabilo pregovaračku poziciju Srbije vezanu za pitanje statusa Kosova i Metohije i, generalno, poziciju u regionu - ocenio je u razgovoru za Kurir prof. dr Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka.

Njegove reči potvrđuje i najnoviji obrt u briselskim pregovorima i bahato ponašanje albanske strane, koja se odriče i onoga što je nedavno dogovoreno u Ohridu o ZSO, a što je u direktnoj vezi s beogradskim protestima. Albanski mentori, bez čijeg se blagoslova Priština ne bi usudila na bezobrazluk, prosto su procenili da se sada Beogradu ne moraju činiti ustupci kakvi su bili neizbežni 18. marta.

Za stepen slabosti Srbije zainteresovana je i Moskva. Nije joj ostalo baš mnogo poluga kojima može da kontrira NATO, a oslabljena i nesamostalna Srbija za Rusiju je baš to.

Uostalom, sve je ovo azbuka međunarodnih odnosa, svima jasna prosta jednačina moći na kojoj se zasniva diplomatija. Ne vide je samo organizatori nemira, zaslepljeni vlastoljubljem i sebičnošću.

(Kurir.rs)