Milovan Jovanović: Britanac naljutio Netanjahua i Bajdena
Početkom prošle nedelje je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Karim Kan zatražio hapšenje trojice vođa Hamasa, ali i izraelskog premijera Netanjahua i njegovog ministra odbrane Joava Galanta. Tužilac smatra da svi oni snose krivičnu odgovornost za navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Pojasu Gaze i Izraelu.
Bez obzira na to je li Kanova odluka da zatraži hapšenje Netanjahua opravdana, nema sumnje da je još jednom razotkrila decenijama dug raskol između MKS i SAD. Odnos između SAD i MKS bio je tegoban još otkako je Sud osnovan 1998. Rimskim statutom, u čijem je sastavljanju Vašington imao značajnu ulogu.
Džordž Buš mlađi je prezirao MKS. On je 2002. uklonio potpis Vašingtona s Rimskog statuta, izjavivši da od tada pa nadalje nijedna odluka MKS neće biti obavezujuća za SAD. Donald Tramp je zauzeo još oštriji stav prema MKS od Buša mlađeg. Trampova administracija je ponovila da SAD neće sarađivati sa sudom ni na koji način. U junu 2020. Tramp je potpisao izvršnu naredbu kojom se dopušta zamrzavanje imovine i zabrana izdavanja viza svakom službeniku Suda koji je bio uključen u pokušaj istrage američkog osoblja ili osoblja američkog saveznika. Bajden je ukinuo te sankcije u aprilu 2021. godine.
SAD su ipak povremeno sarađivale s MKS kad bi zaključile da je to u njihovom interesu. Bušova administracija je 2005. podržala Rezoluciju SB UN koja je dopuštala MKS da pokrene istragu protiv funkcionera sudanske vlade za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Darfuru. SAD su i 2011. učinile istu stvar po pitanju libijskih zvaničnika. Bajdenova administracija je 2023. naložila da se Sudu predaju dokazi kako bi poduprla svoj slučaj o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini.
Ova zanimljiva istorija u kombinaciji sa istragom MKS o ratnim zločinima protiv izraelskog delovanja u Gazi stavlja američku administraciju u vrlo neprijatan i nezgodan položaj. S jedne strane, Bajdenovi saradnici prete sudu sankcijama, a sa druge strane, podržavaju rad suda kad se on odnosi na otkrivanje ruskih zločina u Ukrajini. Velikoj većini sveta ovakav stav s pravom izgleda kao stravično licemerje.
Predsednik SAD Bajden, njegove demokrate, kao i republikanci osudili su Kanovu najavu, tvrdeći da sud nema nadležnost za rat u Gazi.
Kanova odluka da se izda nalog za hapšenje i za izraelske lidere i za lidere Hamasa dodatno stvara problem Bajdenu. Demokratska stranka je već podeljena oko izraelskog rata u Gazi. Napad na MKS zbog naloga za hapšenje neće odgovarati progresivnom krilu stranke, koje ima tendenciju da se složi sa ocenom Suda da bi izraelski lideri mogli biti odgovorni za ratni zločine.
Malo je verovatno da će Bajden uvesti sankcije kakve je Tramp uveo tadašnjem tužiocu MKS Fatuu Bensudi i drugim zvaničnicima zbog istrage o tome da li su američke snage počinile ratne zločine u Avganistanu.
Prekomerno neprijateljstvo Amerike prema Sudu zbog Izraela rizikuje da potkopa njihovu saradnju u vezi sa istragom o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini, što je veoma značajno za Bajdenovu administraciju.
Traumatični događaji poslednjih dana, pogibija iranskog predsednika Raisija i odluka tužioca MKS mogu dodatno da radikalizuju pozicije glavnih aktera bliskoistočnog sukoba.
