TUGA: Pešterci dočekali zimu u kući od blata

SJENICA - Živote, tugo... Gore, na obodu Peštera, u divljini gde će zazimiti male Dajana (4), Milica (3), Dušica (2) i petomesečna Jelena Dunjić, i vukovi zimi retko svraćaju! Do prvih komšija imaju pola sata peške kroz šumu, a njihova kućica, zidova pravljenih od blata, kamena i drvenih letvica, više je zaklon od kiše nego od pešterske studeni! U uglu kućerka koji je okrenut severu otvorila se rupetina da kroz nju može ruka da se provuče! - Hladno bilo ranijih zima... Uveče prozore zatvorim ćebićima i jastucima, sve džaba... Ove godine stavili smo stiropor na zidove, nadamo se, biće toplije - pričala nam je prekjuče, dok se nad Pešter nadnosila oluja, majka devojčica Slađana. Sobica tek malo prostranija od devet kvadrata Dunjićima je sve. U njoj spavaju, jedu, kuvaju, peku hleb, kupaju decu, otkuvavaju veš... U sobici dva kreveta, na jednom je prekjuče spavala mala Jelena, kraj nje igrale su se sestrice... Kraj kreveta, jedva uglavljen sto sa dve-tri stolice, malo dalje šporet, u sredini mesta tek da se čovek okrene... - Leti nam je lakše, leti izađemo pod dženariku - veli Slađana. Njih šestoro, četiri devojčice, Slađana i Miodrag, zimu na Pešteru čekali su prekjuče s tankim zalihama. - Živimo od 9.000 dečjeg dodatka i Miodragove nadnice... A kad dođe zima, nema ni nadnice... Za decu se nekako borimo, kupim im parizer, skuvam čorbu od krompira, a nas dvoje, desi se, zanoćimo gladni... Pomaže nas Miodragova sestra iz Požege, kad ona dođe, donese i sira i kajmaka i mesa, i tad nam je praznik - kaže Slađana. Miodrag je vredan čovek. Trči po selu, pomaže narodu, nadniči, kopa, ore, šta kome treba... - Težak je naš život, težak, težak... - zastade Slađana kad joj gorke suze krenuše niz lice.