Rampa za viruse

Da li ste ikada pomišljali gde je otkriven virus Zapadnog Nila letos, ptičji grip onomad i ostala čuda koja su nam pretila? Ko ih je izolovao i obavestio nadležne o opasnostima? Ne? E pa, to se radi u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu i atipičnu kugu živine, koja je u sastavu Veterinarskog specijalističkog instituta “Kraljevo”. Dr Milanko Šekler, načelnik te laboratorije, kaže za Dr Kurir da je krajnja uloga te i ostalih sličnih laboratorija da sačuva zdravlje građana sprečavajući prenošenje mnogobrojnih zaraznih bolesti sa životinja na ljude. - Nauci je poznato 1.415 vrsta mikroorganizama koji izazivaju bolesti kod životinja, od kojih 868 mogu da inficiraju i ljude. To je čak 60 odsto. Taj podatak nedvosmisleno ukazuje na značaj veterinarske medicine za svako društvo. Osim influence i atipične kuge živine, naša laboratorija referentna je i za hlamidiozu, groznicu Zapadnog Nila, infektivni burzitis, infektivni bronhitis i mikoplazme. Od ovih sedam nabrojanih bolesti, četiri se mogu preneti i na ljude, a ostale tri su bolesti koje mogu naneti ogromne ekonomske štete živinarstvu, kao jednoj od najrazvijenijih grana stočarstva - naglašava taj stručnjak. Dr Šekler objašnjava da zbog specifičnosti posla kojim se bavi kraljevačka nacionalna laboratorija, baš kao i ostale slične, sarađuje sa svim laboratorijama zavoda za zaštitu javnog zdravlja koje funkcionišu u okviru Ministarstva zdravlja. - Zbog toga što svakodnevno otkrivamo razne vrste uzročnika bolesti kod životinja i ljudi. Naravno da su svima, medijima i građanima, posebno zanimljive one koje po svojoj prirodi mogu da inficiraju veći broj ljudi ili izazovu posledice po javno zdravlje, a lako se prenose bez veće mogućnosti kontrole. Takve su ptičji grip, groznica Zapadnog Nila, Kongokrinska groznica, koju prenose krpelji, a prošle godine pojavila se na Kosovu i u Grčkoj - kaže dr Šekler. On ističe da je Nacionalna referentna laboratorija VSI “Kraljevo”, zahvaljujući svojoj opremljenosti i kadrovima, kao i dosadašnjim dobrim rezultatima, uspela da zauzme jedno od vodećih mesta u lancu sličnih laboratorija. - I to pre svega u dijagnostici bolesti živine i ptica, a za koje je naša laboratorija i referentna na nivou države. Ono što nam u ovom trenutku najviše nedostaje jeste unapređenje nivoa biosigurnosti sa 2+ na nivo biosigurnosti 3. Razumemo ekonomsku situaciju, ali u isto vreme se i nadamo dobijanju tog nivoa jer bi se time znatno umanjila svaka potencijalna opasnost po zdravlje naših zaposlenih, koji rade s opasnim uzročnicima bolesti životinja, koji mogu izazvati i infekcije ljudi - naglašava dr Šekler.