Prodajem bubreg da prehranim decu

BEOGRAD - Sirotinja. - Mi nemamo šta da jedemo, da bih prehranio decu moram da prodam bubreg, evo, nek se javi kome treba. Šta drugo da radim?! Žena mi je pre neki dan napisala poruku: „Pojeli smo poslednju teglu pekmeza, snađi se kako znaš i umeš, deca plaču, nemaju šta da jedu.“ Ja čitam poruku i ne znam šta da radim - ovako za Kurir svoju strašnu ispovest počinje Slobodan Naumović (33), koji s porodicom živi u siromaštvu u najzabačenijem delu sela Zaklopača kod Grocke. U dugovima do guše Imam bebu od osam meseci i sina od četiri godine. Imam rate za struju i vodu, koju će, ako ne platim, da mi isključe. Imam dugove, više nemam posao, nemam ni dinara, samo dečja gladna usta. Glava porodice sam, a i sam živim s užasnim problemom. Nemam jedno oko. Više od dvadeset godina nosim estetsku protezu, koju iako bi trebalo da skidam svake večeri, ne smem, jer je ispod nje rupčaga u glavi. S tim ne smem da se suočim, priča Slobodan. Invaliditet koji ima sputava ga da funkcioniše kao potpuno zdrav čovek. Kao dečak je ostao bez oka i od tada kreće njegova nesreća. Teško do posla Pošto je nedavno izgubio posao, a zbog problema koji ima teško će naći nov, Slobodan se odlučio da proda jedan bubreg. - Moja deca plaču gladna, moram da prodam bubreg. Znam da to nije ni zakonito, ali meni drugačije nema spasa - kaže Naumović. Ideja mu je da bi mogao da započne samostalan posao kod kuće. - Mogao bih da gajim šampinjone, ali treba mi dve hiljade evra, koje nemam - kaže Naumović.