Siniša Mihajlović: Deca mi znaju himnu, al‘ je još nismo pevali

Dio della giustizia... Ili Bože pravde, kako bi naslov srpske himne glasio na italijanskom. Siniša Mihajlović koristi privilegije selektorskog posla da s porodicom u Rimu provodi više vremena i kaže da nadoknađuje deci trenutke koji su propušteni tokom njegove igračke karijere. Vaskrs će slaviti kao da je u Srbiji, okružen voljenim osobama. - Kad god mogu, praznike slavim u Srbiji, ali i u Rimu poštujem sve običaje. Uspeo sam da ih približim deci, tako da se i oni raduju kao i ja nekada u detinjstvu kad su se proslavljali pravoslavni i katolički praznici - priča Mihajlović. ♦ Da li vaša deca bolje govore srpski jezik otkad provodite više vremena s njima? - Ne bih rekao da bolje pričaju. Njihovo znanje srpskog je pasivno. Razumeju ga, ali ga slabo govore. ♦ Znaju reči himne? - Znaju, iako je nismo pevali zajedno. Jasno mi je šta želite i zato ću vam ponoviti da će do dolaska u reprezentaciju Srbije perfektno pevati „Bože pravde“, ali prvo treba da zasluže da igraju. ♦ Bave li se sportom? - Najstarija ćerka Viktorija je u konjičkom sportu, preskakanje prepona. Sin Miroslav, 2000. godište, i dve godine mlađi Dušan igraju fudbal, dok se Virdžinija bavi tenisom. Najmlađi Nikolas ima šest godina, voli fudbal i igra ga u školici. ♦ Mogu li sinovi da vas prevaziđu u fudbalu? - Obojica igraju u Laciju. Od njih dvojice mogao bi da se napravi jedan dobar fudbaler. Miroslav je špic, odličan tehničar, ali je mekan. Dušan igra po strani, prgav je na mene i nije neki tehničar. Desna noga im je jača, tako da je samo Virdžinija na mene.