Nina Seničar: Strancima se uvek hvalim Čolom

Privlači pažnju gde god se pojavi. Nina Seničar proslavila se u Italiji kao manekenka i top-model, bila je voditeljka na Rai unu, učestvovala u njihovoj verziji „Survajvera“, a onda je svu tu slavu ostavila po strani i otišla u Holivud. Pohađa časove glume i već je imala nekoliko uloga u ostvarenjima američke produkcije. Po četvrti put je zaštitno lice jedne prestižne italijanske marke donjeg veša, koja je u Beogradu priredila žurku povodom svog desetog rođendana. - Glumi sam se potpuno posvetila, i to je ono što sad želim da radim. Da li će biti nešto od toga, ne znam, ali ko ne proba nikad neće znati. Kad u inostranstvu kažeš da si iz Srbije, koja im je prva asocijacija? - Ja se protiv predrasuda borim celog života. Obično pomisle, naročito u Americi, na zločine i bombardovanje. Baš sam se iznenadila kad sam shvatila da mnogo ljudi, naročito mlađi u Njujorku, znaju situaciju u našoj zemlji u prethodnih 20 godina. Znaju šta nam se sve dešavalo. Kad vidim da neko ne zna mnogo o Srbiji, ja mu preporučim da pogleda dokumentarni film „Težina lanaca“. Mnogim mojim poznatim prijateljima poslala sam link. Koju našu zvezdu voliš da istakneš u tim razgovorima? - Zdravko Čolić je osoba kojom se uvek pohvalim u inostranstvu. Možda i nekom sportistkinjom ili operskom pevačicom. Naše estradne pevačice ne poznajem lično iako slušam njihovu muziku. S druge strane, te koje znam su i te kako pristupačne, prirodne i spontane. Često se mogu čuti komentari da su manekenke lepe a glupe... - Mogu biti kao i sve druge devojke, glupe i pametne, promiskuitetne i nepromiskuitetne, ali to nema veze s profesijom. Zaljubljena? - Uvek imam vremena za ljubav, zašto da ne. Ljubav je najlepši deo života i uvek se trudim da pronađem što više vremena za to. Trenutno imam dečka. Nije poznat javnosti i ne bih da otkrivam kako se zove. Ispunila si sve ciljeve? - Uh, naravno da ne. Mislim da ih nikad neću ispuniti. Jedan od najnovijih je da obnovim da sviram klavir. Šta ti najviše nedostaje iz Srbije? - Moj konj Velebit, porodica i prijatelji. A imam i ždrebe Groma. (M. D.)