ON JE POSTAVIO TEMELJE KOŠARKAŠKOG KLUBA CRVENA ZVEZDA: Bio je jedan od najvećih trenera u istoriji, a ovo je njegova čudesna životna priča!
Na današnji dan rođen je Nebojša Popović, čovek koji je uz Radomira Šapera, Borislava Stankovića i Aleksandra Nikolića, činio četiri stuba jugoslovenske košarke.
U vreme kada je Popović bio dečak, bilo je uobičajeno, da se trenira po nekoliko sportova. Malo ljudi zna, da se Popović u Rijeci, gde je proveo detinjstvo, (rođen 8. februara 1923. godine u Irigu), bavio vaterpolom. Bio je uspešan golman, a sa košarkom ga je upoznao legendarni vaterpolista Božo Grkinić.
Kao što kaže priča Slave Stojkovića, Nebojša je uvek i u svemu bio prvi. Za njega je važnije od činjenice da je prvi postigao poene u istoriji Svetskih prvenstava, kada je oktobra 1950. godine u Buenos Airesu pogodio slobodna bacanja protiv Peru (27:33), bilo to što je imao člansku kartu Sportskog društva Crvena zvezda sa brojem 1! Za bacanja i poene u Argentini znao je da kaže da su plod slučajnosti, Zvezda i košarka nisu - to je bio njegov život.
Kad već pominjemo nacionalni tim, da kažemo, da je Popović odigrao 39 mečeva, a da je istovremeno bio i igrač i selektor.
"Kada smo počinjali znali smo da možemo stići daleko, do evropskih i svetskih visina, do medalja i titula. Kada to kažem danas, malo ko mi veruje jer izgleda nestvarno da smo tamo neke 1945. sanjali o medaljama i trofejima, ali bilo je zaista tako. Imali smo cilj, ideju, ambicije, videli smo da imamo talenat i da su nam potrebni samo vreme, strpljenje i bolji uslovi....", rekao je jednom prilikom novinaru Vladimiru Stankoviću
U Crvenoj zvezdi je bio i igrač od 1945. do 1951. godine, došavši iz kluba koji se zvao SK 1913. Bio je kapiten i najbolji strelac Zvezde tri sezone, 1946. godine (65 poena na sedam utakmica), 1947. (146 poena u devet mečeva – prosek 16,2 ) i 1949. (163 poena na 18 utakmica). Za Crvenu zvezdu je odigrao 58 utakmica i postigao 518 poena.
ĆERKA ZVEZDANA
Kao trener na Mali Kalemegdan je doneo 17 trofeja, od čega je deset uzastopnih titula sa košarkašima (od 1945. do 1955). Na terenu, a gde bi drugo, sreo je i životnog saputnika. Košarkašicu iz Zagreba, Mariju Bandaković, koja je prvo prešla u Beograd, a zatim se udala za Popovića. Kada je dobio naslednicu, dileme nije bilo. Dobila je ime Zvezdana.
Po završetku igračke i trenerske kariijere postaje generalni sekretar Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, član je Tehničke komisije FIBA 35 godina, predsednik Komisije FIBA za međunarodna takmičenja, predsednik Košarkaškog saveza Beograda, predsednik Košarkaškog saveza Srbije (1982—1983) i predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije (1985—1987). Bio je glavni i odgovorni urednik Jugoslovenske radio-televizije. Više od četiri decenije radio je kao dopisnik iz Beograda za renomirani italijanski sportski dnevnik Gazeta delo Sport.
Kad pominjemo Gazetu, da kažemo i ovo. Saradnja je počela 1953. godine, kada je Nebojša kao jedan od prvih jugoslovenskih igrača u inostranstvu, zaigrao za Galaratese. Tada je usavršio italijanski jezik i počeo da sarađuje sa "Gazetom delo Sport", sjajnim sportskim dnevnikom iz Milana. Ta saradnja se vremenom pretvorila u pasiju, u retko i lepo prijateljstvo između jednog uglednog lista i jednog uglednog čoveka kome nije bilo teško da, uprkos svim svojim obavezama i funkcijama, traži vesti iz svih mogućih sportova i pošalje svojoj redakciji. Zato je i logično što se "Gazeta" svom Nebojši odužila toplim tekstom Luke Kjabotija, urednika košarkaške rubrike, i što su ljudi iz redakcije najavili dolazak na sahranu.
Popović je kao što rekosmo, bio i generalni direktor Televizije Beograd. U vreme kada je rukovodio televizijom u kući je jedan pored drugog imao dva ekrana, kako bi u svakom momentu mogao da prati šta se emituje i ima li grešaka u programu. Kažu, bio je vrlo strog, ali uvek uljudan. Nije psovao, čak ni podizao glas, a ostaće upamžem i po prenosima košarkaških derbija subotom u 17 časova.
Koliko je bio vezan za košarku neka posvedoči i podatak da se zajedno sa Radomirom Šaperom 1995. vratio u Košarkaški savez Jugoslavije i vodio Registracionu komisiju.Gotovo do kraja života bio je delegat na utakmicama KSJ i FIBA.
Čak je poslednjih dana života u bolnici pričao samo o košarci i govorio kako ga brine što uoćava da nema sistema.
U vreme promene vlasti 2000. godine pisao je tadašnjem saveznom ministru spporta Vojislavu Andriću i ukazivao na probleme sa kojim se suočavamo i greške koje treba ispraviti.
Jedna od stvari koje nije stigao da uradi bila je osnivanje neke vrste udruženja građana za utvrđivanje istine o "slučaju Divac". Bio je opsednut nepravdom koja je naneta velikom sportisti, još više činjenicom da se istina nikada nije otkrila do kraja.
O značaju i veličini kvarteta koji je krenuo sa stvaranjem jugoslovenske košarke možda najbolje svedoče reči legendarnog Bogdana Tanjevića.
"Kamo sreće da su njih četvorica vodili državu Jugoslaviju".
Nebojša Popović preminuo je 20. oktobra 2001. godine u Beogradu.
Kurir sport / Nenad Kiš
BONUS VIDEO: