PERJANICA NAJMOĆNIJEG LOBIJA NA SVETU! Ekskluzivno otkrivamo: Zašto je Siner kažnjen "preko noći", a ne za mesec ili dva...
Autor: Vuk Brajović
“Jasno je da Janik nije imao nikakve namere ili predznanje o ovoj situaciji, niti da je stekao bilo kakvu takmičarsku prednost”, reči su advokata Janika Sinera Džejmija Singera po šokantnom subotnjem okončanju pravnog procesa “sage Klostebol” – potvrđujući i na taj način da retko šta što se dešava van teniskog terena nije orkestrirano.
Jasno je da je žreb novopromovisanog turnira ATP Serije 500 u Dohi zbog ovoga morao da bude odložen i presložen, time postavši najveća žrtva ove “intervencije” čiji je najavljeni epilog bio zakazan za sredinu aprila ove godine. Ipak, odluka da se ova kompromisna odluka objavi u subotu je “tamponirana” u medijskom smislu na korist svih uključenih, jer – iako će biti dalje istraživana kada redakcije budu u punoj snazi početkom nedelje – važnost medijskog rada u prvim satima posle objave je neuporediva. Ovako, tu su zvanične izjave – pa izvolite, a ono što se podcrtava da bi ostalo upamćeno i pothranjeno u našim kognitivnim funkcijama je: Siner je nevin, osim što po pravilima preuzima odgovornost za postupke njegovog tima, te je zbog toga kažnjen.
Naravno, već imamo i dublje reakcije na ovu odluku, kao i niz samoopravdavajućih i samohvalećih komentara iz Međunarodne agencije za integritet u tenisu i Međunarodne antidoping agencije, koje ističu važnost “nagodbe” sa Sinerovim timom kako se ovaj slučaj ne bi dalje razvlačio. Ahmad Nasar, Izvršni direktor Profesionalne Asocijacije Tenisera (PTPA) ističe da je kažnjavanje Sinera za greške njegovog tima nefer za jednog sportistu koji nije ni na koji način tražio, sugerisao, zahtevao ili podsticao da do dopinga dođe (podsećamo: milioniti deo grama substance) – te da bi pravila trebala biti revidirana, kao i toliko toga drugog u profesionalnom tenisu,
Već je javna tajna da PTPA priprema veliki broj tužbi prema drugim vodećim međunarodnim teniskim telima i organizacijama za nepoštovanja “zakona o radu” koji se, kao reper, uzimaju kao referentna iz SAD i rešavaju pred američkim sudovima, pa će ovo biti još jedna u nizu gorećih tema koja će se razmatrati u “revolucionarnom procesu” koji mnogi predviđaju da će se odvijati kasnije tokom ove godine. Šta će biti epilog tih i takvih zbivanja – kada i ako do njih konačno dođe, preostaje da se anticipira i analizira – ali možda neće biti tako “umekšani” kao što je bilo razrešenje ovog slučaja.
Činjenica da će aktivacijom ove odluke Siner ostati bez prava da nastupa i brani bodove na turnirima u Dohi (nije igrao prošle godine), Indijan Velsu (polufinale), Majamiju (pobednik), Monte Karlu (polufinale), Madridu (četvrtfinale – predaja pre meča Ože Alijasimu) a da se vraća za Rim (nije igrao zbog povrede) i Rolan Garos (polufinale – izgubio od Alkaraza) dovodi do zaključka da je prvi igrač sveta i perjanica trenutno najmoćnijeg “lobija” u belom sportu dobro prošao. U suprotnom, da se čekalo da se ova odluka aktivira u aprilu, ona bi zahvatila Rim, Madrid, Rolan Garos i Vimbldon, što bi mu svakako teže palo u bodovnom i igračkom smislu, na podlogama koje je istakao kao najizazovnije za ostvarenje ciljeva u njegovoj daljoj karijeri. Uz to, odsustvovanje sa tih događaja bi značajno umanjilo “marketinšku vrednost” istih, što profesionalni tenis u ovom momentu sebi ne bi smeo da dozvoli. Naravno, brzo se zaboravljaju i nedavni medijski citati da bi za ovo Janik mogao da “dobije” i šest meseci, godinu dana – pa i dve godine suspenzije – pa rasterećenje u ovom smislu za neke zapravo pada kao “so na živu ranu” brojnih drugih neravnomerno kažnjenih tenisera i teniserki – pre svega misleći na nedavno penzionisanu Simonu Halep, ali i nove slučajeve kao što su Beatriz Hadad Maja – pa i Čileanac Garin. U retrospektivi nekih Janikovih reakcija u Melburnu - sada biva još jasnije da je mladić bio pod pritiskom ovog "tajnovitog" procesa koji se u kontinuitetu odvijao iza scene, i pitanje je kako bi to izgledalo i da je već u finalu za protivnika imao Novaka Đokovića - a i na narednim turnirima tokom kojih bi ga ove "tinjajuće aktivnosti" brinule, progonile, peckale...
Šta se ovde izdvaja kao najvažnija tema: da li je to “selektivna pravda” koja u procesu objavljivanja prekršaja i njihovog sankcionisanja favorizuje velike zvezde na štetu onih koji su manje afirmisani? Da li je u pitanju unakrsna neusklađenost pravila Svetske antidoping agencije, koja za milioniti deo grama – za koji je teško poverovati da bi mogao da ima bilo kakav uticaj na performanse – “na stub sportskog srama” stavlja i (najbolje) tenisere (sveta) – kada bi bilo uputno ispitati da li isti kriterijumi mogu da važe za potpuno različite sportove? Da li je sve ovo posledica “tajnovitog” ili “anahronog” odabranog načina javnih komunikacija najvažnijih sportskih tela koja su se bavila ovim i drugim slučajevima u tenisu proteklih decenija – a da nisu shvatila da se ta oblast javnog delovanja promenila na skoro neverovatan način u bezbroj svojih referentnih oblasti? Da li je i u tenisu “lobiranje” zarad nečijih interesa zapravo (polu-) dozvoljena aktivnost – samo što se ne zna kada može da se obavlja i ko to može da čini – i zašto te mogućnosti nisu svima predočene (kao što su bile timovima Ige Švjontek i Janika Sinera)? Da li je ovo bila demonstracija specijalnih (komercijalnih) interesa tenisa kao grane industrije zabave, i koliko će ovakvo razrešenje ultimativno uticati na njegovu direktnu i prenesenu vrednost. I – možda ono najvažnije – šta je sledeće iz ove tematike što nas čeka? Tačnije - da li će do tada neke intervencije ili produbljena pravila i praksa biti predstavljena kao vodilja za razrešenje ovakvih situacija – i kako će se igrači i njihovi stručni teniski, PR i pravni timovi prema tome postavljati?
Gde god se vi našli na našoj planeti ove subote, u kojoj god vremenskoj zoni vas ova vest sačekala – teško je pomisliti da vam neće ostaviti bljutav ukus u ustima po njenom sadržaju, kako i kada je objavljena, koji su je komentari ispratili i šta je vaše prvostepeno osećanje kada ste je digestirali. I zato predlažemo da se radujete retkom uspehu naših tenisera koji će danas na tri kontinenta učestvovati u polufinalima aktuelnih ATP turnira (Argentina – Đere protiv Fonseke; Francuska – Međedović protiv Medvedeva; Amerika – Kecmanović protiv Mikelsena) i povratku zdravog Novaka Đokovića na turniru na četvrtom kontinentu – u Dohi, jer barem u uživanju u tome možemo da budemo opravdano I bezgreško “sebični”.
Idemo, momci – a svima drugima - neka je na čast…