MOSKVA SVESNA DA JE KINA NAJVEĆA PRETNJA BUDUĆNOSTI RUSIJE? Struka analizira posledice kontakta sa Amerikom: Tramp sve čini radi OVOG maglovitog obećanja Putina
U emisiji "Usijanje" koja se emituje na Kurir televiziji, gosti Boško Jakšić, novinar, Vladimir Kljajić, politikolog i Branimir Đokić, stručnjak za spoljnu politiku, analizirali su aktuelne međunarodne pregovore koji bi mogli doneti prekretnicu u ratu u Ukrajini. Tri godine nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio „specijalnu vojnu operaciju“, svet se nalazi pred ključnim diplomatskim odlukama.
Dok su se visoki američki i ruski zvaničnici sastali u Saudijskoj Arabiji kako bi razgovarali o potencijalnom prekidu sukoba, evropski lideri okupili su se u Parizu, zabrinuti zbog mogućeg isključenja Evrope i NATO-a iz pregovaračkog procesa. Posebnu pažnju izazvala je i namera Donalda Trampa da se lično sastane sa Putinom i pregovara o Ukrajini, što je dodatno produbilo neizvesnost oko budućnosti ovog rata.
Otvaranje kanala za pregovore
Jakšić ističe da su promene dramatične, ali da je ključni signal činjenica da je posle tri godine konačno došlo do kontakta na visokom nivou.
- Sama činjenica da je posle tri godine prvi put došlo do kontakta na tako visokom nivou dovoljno govori kojom brzinom se napreduje ka onome što je Tramp inicirao, a to je zaustavljanje sukoba u roku od 24 sata. Sastanak u Rijadu opisuje se kao konkretan, pozitivan i konstruktivan, pre svega kao dokaz da se otvaraju kontakti koji nisu postojali i da se time postavlja temelj buduće saradnje, uključujući i investicije. Takođe, važan signal je i to što će se uskoro ponovo otvoriti ambasade u Moskvi i Vašingtonu, koje su do sada bile zatvorene.
Ipak, ono što je izazvalo zabrinutost jeste odsustvo ukrajinskih i evropskih predstavnika iz pregovaračkog procesa.
- Kako je moguće da se sastanak koji je prevashodno posvećen Ukrajini održi bez Ukrajinaca, a čak i bez predstavnika EU? Odatle i dolazi velika količina straha koji ide od Zelenskog, jer postoji bojazan da Tramp i Putin nameravaju da iscrtaju sasvim novu mapu evropske bezbednosti, i to bez konsultacija sa ključnim partnerima. Sa druge strane, obnova rusko-američkih kontakata veoma je važna ne samo za mir u Ukrajini, već i za globalnu stabilnost - kaže Jakšić.
Đokić smatra da su sve spekulacije o sporazumu preuranjene.
- Daleko je sve od bilo kakvog dogovora. U taj proces će na kraju morati da se uključe i Ukrajina i EU. Previše se orijentišemo samo na Ukrajinu, ona jeste bila glavna tema tog razgovora, ali ništa konkretno tu nije dogovoreno.
Trampova računica odvajanja Rusije od Kine
Jedan od ključnih strateških ciljeva američkog predsednika Donalda Trampa, prema mišljenju Đokića, jeste pokušaj da Rusiju odvoji od Kine.
- Tramp pokušava da odvuče Rusiju od Kine i daće mnogo više nego što su Evropljani spremni da daju Ukrajini, a sve za neko maglovito Putinovo obećanje da će se odmaknuti od Kine. To je Trampova ideja koja neće uspeti.
Sličnog mišljenja je i Jakšić, koji naglašava da Moskva ne doživljava Kinu kao trenutnu pretnju, ali je svesna dugoročnih izazova.
- U Moskvi su svesni da sadašnja Kina nije pretnja Putinovom režimu, ali su isto tako svesni da Kina jeste pretnja budućnosti Rusije.
Sa druge strane, Kljajić ističe da je uspostavljanje kontakta između SAD i Rusije važan korak koji može doneti smanjenje tenzija i dugoročne pregovore.
- Potrebno je zadržati dozu optimizma, uzimajući u obzir da je uspostavljen kontakt dve svetske sile, što može da smanji tenzije i omogući širu platformu ka stvaranju mira u Ukrajini. Amerika može izvršiti pritisak da neko drugi bude ispred Ukrajine, moguće je da će biti izbora uprkos situaciji u kojoj se država nalazi, odnosno vanrednom stanju.
Nova realnost u transatlantskim odnosima
Dok pregovori traju, Jakšić upozorava na moguće posledice po odnose SAD i Evrope.
- Trampova ambicija da kontroliše Evropljane izazvaće ozbiljne turbulencije, ali znamo da to ništa nije novo. On Evropljane doživljava kao klijente koji slušaju šta on radi, a ta pozicija počiva na činjenici da su SAD te koje daju vojnu zaštitu Evropi.
Đokić postavlja ključno pitanje, šta ako mirovni sporazum ne donese željene rezultate?
- Šta ako dođe do mirovnog sporazuma, a NATO trupe dođu na granice Rusije, odnosno ako garant tog sporazuma budu vojne trupe Francuske, Velike Britanije i drugih zemalja? Rusi nisu u poziciji da previše traže, ali će tražiti maksimalno. Amerikanci su radi mira spremni da daju mnogo više nego što bi inače, ali to se neće dogoditi. Bez obzira šta Tramp pričao, Amerikancima je u nacionalnom interesu NATO pakt i Evropa.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs