HOĆEMO LI KONAČNO REĆI-CAR JE GO! Zahtevi ispunjeni, a studenti imaju plan - udariti na srpsku ekonomiju! Je’ l to borba za bolje institucije?! KAKO DA NE
Hoćemo li najzad prestati da se divimo carevom novom odelu, ili ćemo glasno izreći ono što nam je svima na pameti – da je car go? Da su studentski protesti izgubili svaki smisao i da su svedeni na performanse same sebi dovoljne?
Skup u Novom Sadu, sada je to jasno, organizovan je da bi Dragan Đilas i Dragan Šolak preko Proglasa stavili pokret visokoškolaca pod svoju kapu. Šta možemo da kažemo o skupu u Kragujevcu, osim da je bio masovan? Koji mu je bio cilj? Šta je na njemu odlučeno? Ništa i ništa. Isto je i sa brojnim marševima po Srbiji – studenti se samožrtvuju prevaljujući pešice velika rastojanja… i to je to.
Nesporno je da su mladi svojom iskrenom reakcijom na tragediju u Novom Sadu uzburkali politički život u Srbiji, i da su autentičnim buntom probudili nadu u bolji život svih nas, i podstakli obračun sa korupcijom. Ali sada, kad su njihovi konkretni zahtevi ispunjeni, marševi po Srbiji bez mogućnosti da se njima bilo šta postigne nemaju baš mnogo smisla.
Sada se, koliko se može naslutiti iz raznih objava na društvenim mrežama, šeta "za pravdu", "za slobodu" i "da bi institucije počele da rade svoj posao"... Budući da su ovi zahtevi uopšteni, i neoročeni, njihova ispunjenost je arbitrarna. Hoće se reći da se može šetati do kraja sveta… dok pravda ne zavlada. I mir u svetu.
I dok većina studenata sada šparta Srbijom, gde ih, prema izveštajima Šolakovog Radara, "dočekuju hranom i cvećem kao kralja Petra", i gde "kod građana izazivaju ganutost svojim žrtvovanjem", izrazita manjina koristi proteste za ostvarenje svojih političkih ciljeva, od anrhistilkih do utopističkih. Otuda, na primer, na zvaničnom nalogu studenata u blokadi Akademije umetnosti u Novom Sadu poziv da se "blokadom magistralnih puteva izvrši udar na ekonomiju države".
Umetnici su se zaigrali: kako funkcionisanju institucija doprinosi slabljenje ekonomije? I na osnovu čega će tražiti veća izdavanja za kulturu? Onomad su se radnici u kulturi okupili ispred ministarstva s tim zahtevom, među njima je bio i Aleksa, sin Dragana Bejlogrlića. I on je tražio od države više para…
Jasno je da nastavak studentskih šetnji odgovara samo političkim strankama koje u metežu žele da dođu na vlast, pošto im to nije pošlo za rukom na izborima. A podsticanje i održavanje meteža je hod po vrlo oštroj ivici. Niko od njih neće glasno izgovoriti ono što od prvog dana protesta i upada u Gradsku kuću u Novom Sadu lebdi nad Srbijom. Zato, čujmo Hrvate!
Žarko Puhovski, istaknuti filozof, publicista i analitičar, prošle sedmice je u zagrebačkoj štampi analizirao situaciju kod nas.
- Nitko ne zna kakva se politička pozicija valja po srbijanskim ulicama i trgovima... Ovdje sve ovisi o tome hoće li netko biti ubijen. Onog trenutka kada netko bude ubijen na ulicama, počinje nova igra i postoji moguć juriš na predsjedničku palaču, ali onda nitko ne zna tko dolazi na vlast – kazao je.
Ovo nije teorija zavere, i nije priča o špijunima, već realna procena situacije koju karakterišu masovne šetnje i besmislene blokade saobraćajnica.
Vreme je da se podvuče crta, da se saberu plusevi i minusi, i da se zaključi da razloga za dalje studentske blokade škola i fakulteta, i paralizu života u Srbiji uopšte – nema. Da se đaci i studenti vrate u učionice, jer kako stvari stoje, jedino će oni gubitkom godine na kraju platiti ceh. A oni među studentima koji imaju političke zahteve, svoje ili opozicionih stranaka koje zastupaju, neka izađu iz senke. Neka nam ih predoče da ih ocenimo i možda na nekim izborima glasamo za njih. Na kraju krajeva, funkcionisanje demokratskih institucija baš to znači.
A to svi hoćemo, zar ne?
Kurir.rs